Ako pitate bilo koje dete šta se najviše raduje za Uskrs – verovatno neće reći ruskoj salati. Niti torti. Niti čak čokoladi. Reći će vam: tucanju jajima!
To veselo takmičenje – ko ima najčvršće jaje – deo je uskršnje tradicije u mnogim krajevima sveta, ali posebno je ukorenjeno u srpskoj i pravoslavnoj kulturi. U nekim porodicama to je ozbiljna nauka, u drugima vesela igra, a svuda – trenutak smeha, radosti i nade.
ŠTA I KAO SE RADI?
Na Uskrs, čim svi sednu za sto (ili dok ga još nisu ni postavili), kreće veliko takmičenje u tucanju jajima. Svako uzme po jedno obojeno jaje. Najčešće se udara vrh o vrh – „nos o nos“, kako deca kažu. Onaj kome jaje ostane čitavo, ide dalje. Onaj kome pukne – ili ga pojede, ili traži drugo jaje.
U nekim porodicama se tuca i donji deo jajeta („guza o guzu“), a najpošteniji dvomeči uključuju obe runde: nos, pa guza – pa kom pobediš, nek ti je srećno!
KO PRVI POČINJE?
U mnogim domovima čast da prvi započne tucanje ima najmlađe dete, dok se u drugima ta uloga daje glavi porodice. Često se prvo tuca sa čuvarkućom, onim prvim, crvenim jajetom koje se boji na Veliki petak i čuva tokom cele godine kao zaštita doma.
U školama i vrtićima ovo postaje mini-turnir – deca se smeju, navijaju i zdušno brane svoje jajce, kao da igraju finale Lige šampiona!
TRIKOVI, LEGENDE I JAJAŠCA…
Iako pravila deluju jednostavno, svaka porodica ima svoju „tajnu strategiju“:
Neko bira najmanje i najtamnije jaje – jer je gušće i čvršće
Neko koristi jaja domaćih koka (kažu da su njihova jaja prava oklopnjača)
Neko krišom nosi drveno ili keramičko jaje – ali to je, naravno, zabranjeno i „mora da se prijavi VAR-u“
U nekim selima verovalo se da onaj ko pobedi u tucanju cele godine ima sreće, a dete sa „pobedničkim jajetom“ sme da zadrži sve slomljene koje je nadjačalo.
KAO JE U DRUGIM KRAJEVIMA SVETA?
U Grčkoj, običaj se zove tsougrisma, i sličan je našem – svako bira jaje, a igra se tako dugo dok neko ne ostane sa neslomljenim jajetom. Pobednik je „srećne ruke“ i svi mu čestitaju.
U Bugarskoj, jaje koje pobedi tucanje se stavlja pored ikone – da čuva kuću cele godine.
U Rumuniji, domaćin kuće pri prvom tucanju izgovara:
„Hristos a înviat!“ („Hristos vaskrse“),
a drugi odgovara:
„Adevărat a înviat!“ („Vaistinu vaskrse“),
isto kao u srpskoj tradiciji.
ZAŠTO JE TO VAŽNO?
Tucanje jajima nije samo dečja igra. To je simbol nade, obnavljanja i pobede života. Jaje, kao zatvorena celina, u mnogim kulturama predstavlja svet, a njegovo razbijanje na Uskrs – znak je početka novog života, proleća i radosti.
A i pravo da kažemo – ima li lepšeg načina da se porodica okupi, da se svi nasmeju i da se deca (makar na kratko) odvoje od ekrana?
