Дођох до реке,
кад сретох зеца,
гледам у зеца,
седи крај реке
и мирно пеца.
Чудом се чудим,
да ли сам будан,
ил’ мозак снева,
зец мирно пеца,
а још и пева.
И не само пева,
успут и зева,
ушима стриже,
стихове ниже.
Мамцем млаћака,
рибе праћака,
сваког се трена,
рибица нова,
хвата његовог штапа.
Хтедох га позват,
истину дознат,
дал’ све је тако,
да ли је прави,
погледах боље,
кад оно Плави.
