Sremska Divlja Svinja je svakog jutra odlazila do svoje omiljene bare pored reke. Volela je da se uvalja u blato i rashladi tokom toplih dana. Ali jednog dana, kada je prišla vodi, zapanjeno se zaustavila.
„O ne! Šta se ovde desilo?“ mrmljala je dok je gledala plutajuće plastične flaše, kese i ostatke hrane.
Ubrzo su stigli njeni prijatelji – Koviljska Mudra Lija, Banatska Divlja Guska i Bački Beli Zec.
„Ko je ovo uradio?“ upitala je Koviljska Mudra Lija, njuškajući izgužvane papiriće.
„Ljudi, sigurno!“ uzdahnu Banatska Divlja Guska. „Ostavili su đubre posle izleta.“
„Ne možemo ovo ostaviti ovako,“ odlučno reče Bački Beli Zec.
Zajedno su se dali na posao. Sremska Divlja Svinja je vadila velike kese iz vode, Koviljska Mudra Lija ih slagala, a Bački Beli Zec i Banatska Divlja Guska nosili do obližnjih kanti za smeće.
Kada su završili, bara je ponovo sijala.
„Moramo naučiti ljude da ne bacaju smeće gde ne treba!“ reče Sremska Divlja Svinja.
Od tog dana, životinje su postavile znakove pored bare: „Ne bacaj smeće!“ A deca iz sela počela su da dolaze i pomažu u čišćenju.
