Pahulje bele, pahulje nežne
kad slete na dečji dlan,
ima li nešto od toga lepše,
ima li divniji san?
U snežnim roju pohrle one,
osmehe deci izmame.
Nastane graja, vriska i cika,
veselja u zimske dane.
A noću kad svi utonu u toploj sobi
u svoj mirni san,
zabele one šumu i brdo
i belilom svojim, lepotom svojom
ukrase jutro i dan.
I opet graja i vriska se čuje
sa snežnog brda sad.
I opet veju i veju snažno,
da dečje radosti ne prestane nikad!
