Postoje ljudi koji sanjaju velike snove. A postoje i oni koji ih – otpešače.
Robert Svon je britanski polarni istraživač i ekolog. Po obrazovanju je učitelj i diplomirani istoričar, ali je život odlučio da provede u – ledu. Njegova priča počinje još u detinjstvu, kada je čitao o legendarnim istraživačima poput Skota i Amundsena. Tada je odlučio: jednog dana i on će krenuti tamo gde gotovo niko ne ide.
ZAŠTO JE PEŠAČIO DO POLOVA?
Svon nije želeo samo da postigne lični rekord. Hteo je da pokaže koliko su polarni predeli važni za celu planetu i koliko su osetljivi na klimatske promene. Njegov cilj bio je da spoji avanturu i zaštitu prirode.
JUŽNI POL – 1986. GODINA
Godine 1986. postao je prvi čovek koji je stigao peške do Južnog pola bez pomoći motornih vozila. Sa timom je pešačio oko 900 kilometara, vukući saonice sa opremom, po temperaturama koje su padale i ispod –40°C.
Tokom te ekspedicije zadobio je ozbiljne opekotine od sunca zbog oštećenog ozonskog omotača nad Antarktikom. Kasnije mu je deo kože morao biti presađen.
SEVERNI POL – 1989. GODINA
Tri godine kasnije, 1989, stigao je i do Severnog pola, takođe peške. Time je postao prvi čovek u istoriji koji je peške osvojio oba pola.
Put do Severnog pola bio je još opasniji – led se stalno pomera, puca, a ispod je dubok Arktički okean. Nije to stabilno kopno kao Antarktik – već pokretni led.
ŠTA JE BILO POSLE?
Nakon polarnih osvajanja, Svon se nije povukao u miran život. Naprotiv.
Osnovao je organizaciju „2041“, nazvanu po godini kada ističe međunarodni sporazum koji štiti Antarktik od eksploatacije ruda i nafte. Njegov cilj je da do tada podigne svest mladih širom sveta o očuvanju ovog kontinenta.
Putuje, drži predavanja, vodi mlade lidere na edukativne ekspedicije i promoviše obnovljive izvore energije.
ZANIMLJIVOSTI
Jedan je od retkih ljudi koji su istovremeno doživeli ekstremne temperature i na –40°C i na +40°C tokom edukativnih putovanja.
Njegov sin je krenuo očevim stopama i takođe učestvuje u polarnoj edukaciji.
Nakon oštećenja kože na Antarktiku, postao je snažan zagovornik zaštite ozonskog omotača.
Kaže da je najveća lekcija sa polova: „Planeta je jaka, ali je naš odnos prema njoj krhak.“
Robert Svon nije pešačio samo zbog zastave i slave. Pešačio je da bi nas podsetio da je Zemlja – zajednički dom. A do doma se ne dolazi prečicom.
