Na krovu jedne stare škole živeo je vrabac po imenu Vidoje. Bio je poznat po svojoj neutaživoj radoznalosti. Sve ga je zanimalo: ko kuva najmirisniju supu u kuhinji, ko zvoni školskim zvonom, i šta se dešava iza zatvorenih prozora.
Jednog dana, dok je lepršao po školskom dvorištu, ugledao je otvoren prozor učionice. Srce mu je zaigralo od uzbuđenja – bila je to prilika da otkrije još jednu tajnu!
Brzo je uleteo unutra, ali čim je sleteo na sto, prozor se zatvorio – tres! Vidoje je ostao zarobljen!
Pokušavao je da nađe izlaz, lupkao krilcima o staklo, cvrkutao, ali uzalud. Tek kada su đaci ušli u učionicu, primetili su ga. Deca su ga pažljivo uhvatila i pustila napolje kroz vrata.
Kada je ponovo osetio slobodu i vetar u perju, Vidoje je shvatio: radoznalost je divna stvar, ali ponekad treba biti oprezan i gledati kuda letiš.
Te večeri, sedeći na svom krovu, Vidoje je mirno cvrkutao pod zvezdama, zadovoljan što je opet na sigurnom.
POUKA:
Radoznalost nas vodi ka novim stvarima, ali mudrost nas čuva na sigurnom.
