Играчке постоје
да децу усреће,
али џаба све то
кад их нико неће!
Овај дечак беше
материна маза.
„Нећу ове играчке!“-
он љутито каза.
Џаба убеђивање,
залуд лепе речи,
он побаца играчке
и поче да дречи!
Чамише у ћошку
једно дуже време,
док не осетише
од самоће бреме.
И једне вечери,
под окриљем мрака,
побегоше оне
од лошег дечака.
И одоше негде
где их деца желе,
с њима да се играју
и да се веселе!
