У дворишту моје баке,
осванула јесен жута,
загазила у цветњаке
и барице преко пута.
Раширила кишобране,
укључила громобране,
монтирала блатобране,
поломила сунцобране.
Одувала густе крошње,
растерала роде барске,
обукла је дрво трешње,
у хаљине новембарске.
Покидала лишће с грана,
на тло стресла жуте дуње,
заклела се у сто врана
и севање страшне муње.
Отерала гладне птице,
преко мора, иза брда,
почупала све латице,
направила триста чуда.
