Na obali velikog jezera živela je guska po imenu Goca. Bila je vesela, znatiželjna i — nespretna!
Gde god bi kročila, nešto bi se prevrnulo, prosulo ili zapetljalo. Drugim guskama je bilo zabavno, pa su je često zadirkivale:
„Goco, ti si kao vetar u čaši vode!“, smejale su se.
Goca je zbog toga ponekad bila tužna, ali nikada nije prestajala da se trudi. Vežbala je plivanje, hodanje, pa čak i ples na travi, mada bi često završila u vodi ili sa travkom na kljunu.
Jednog dana, kada je stigla oluja, jezero je postalo nemirno. Male komšinicine duščiće je voda nosila daleko od obale. Dok su sve guske stajale zbunjeno i uplašeno, Goca — koja je već bila navikla na nespretnost i nezgode — smelo je uskočila u talase!
Njena upornost i hrabrost spasili su gušččiće i vratili ih na sigurno. Sve guske su tada shvatile:
Nespretnost nije slabost kada imaš veliko srce i ne odustaješ.
Od tog dana, Goca je bila najveći junak na jezeru.
POUKA:
Važno je da ne odustaneš, čak i kad ti nešto ne ide od prve.
