Не дирај ми снове
Они су моја стварност
Они су жеља и радост
Не дирај ми игру
Њу највише сањам
Срећом обасјавам
Сунце,
Зрикавце,
Воденице
Плетенице
Небо и шуму
Ливаде и њиве
Очеве шљиве
Не дирај ми
Плаветнило
Изнад мога краја
Ни птицу
Воду
Јутро мог дана
Ни са стабла
Да се отме грана
БИОГРАФИЈА
Божица Везмар рођена је 7. јануара 1983. године у Косовској Митровици. Основну школу и гимназију завршила у Зубином Потоку и Косовској Митровици, Учитељски факултет у Лепосавићу. Као професор разредне наставе ради у ОШ „Јован Цвијић“ у Зубином Потоку, где и живи са супругом и ћерком. Дугогодишња је хуманитарна активисткиња. Пише поезију и прозу, превођена (на руски, мађарски и еннглески језик), награђивана за поезију и уметничку фотографију, заступљена на интернет порталима и у часописима за књижевност уметност и културу, зборницима и антологијама. Објавила је две књиге поезије Стихом кроз време (2021, самостално издање) и Пут до душе (2023, Удружење Књижевика Србије). Члан је Института за дечју књижевност у Београду.
