Dok se jutro polako budi,
i dok se bude svi ti ljudi,
ja samo sklopim oči na tren,
da ostanem u tebe zaljubljen.
Tvoj je osmeh ko sunčev zrak,
što razbije svaki oblak i mrak.
Dovoljna je jedna tvoja reč,
da srce moje osvojiš već.
Nisu nam potrebne kule ni gradovi,
ni neki skupi, sjajni darovi.
Dosta je ruka u tvojoj ruci,
i mir u našoj maloj luci.
Gde god da odem, gde god da skrenem,
uvek se tebi u mislima okrenem.
Ti si taj začin što život krasi,
plamen što nikad ne može da se ugasi.
I kad su dani sivi, a noći crne teške,
mi kroz njih prođemo lako, peške.
Jer ljubav je snaga što krila nam da,
da letimo skupa, ti i ja.
Na kraju dana, kad padne mrak,
ti si moj mir i moj topli znak.
Laku noć kažem, a u sebi znam,
da te nikom na svetu ne dam.
