Да л’ пада киша ил’ Сунце греје,
или је хладно или снег веје,
нико о мени да брине – неће.
Младо сам штене, а немам среће…
Глад и жеђ шта је – одувек знам.
У парку, на улици – увек сам сам.
Неко ме шутне, каменом стрефи,
неко ми из чиста мира запрети…
Ни годину нисам на овом свету,
а већ упознах судбину клету.
Уплашен сам и тако сам…
Другарску шапу ја бих да дам!
Уместо мене кажите свима
да младо штене по парковима
чека неког супер човека
да му пријатељ буде довека!
Јавите неком добром лику
да ми пружи спас и прилику!
Псеће вас срце бескрајно моли:
НАЂИТЕ НЕКОГ ДА МЕ ВОЛИ!
