U gustoj šumi živela je lija po imenu Liza. Bila je poznata kao najveći lukavac među svim životinjama. Gde god bi naišla na veselo društvo, Liza bi ih nadmudrila i odnela najbolji plen.
Jednog dana, naišla je na veselu grupu zečeva koji su kuvali mirisnu supu u velikom loncu. Liza je brzo smislila plan. Prikrala se i rekla slatkim glasom:
„Drage zeke, ja znam tajni sastojak koji će vašu supu učiniti najukusnijom na svetu! Samo mi dajte lonac na trenutak, pa ću vam ga začarati!“
Zeke su se zbunile, ali odlučiše da joj veruju. Predale su joj lonac sa supom. Liza je, naravno, potrčala što je brže mogla, smejući se u sebi.
Ali, ono što nije znala, bilo je da su zeke, predosećajući njenu lukavost, već prethodno presule supu u drugu posudu, a u stari lonac nasule samo vodu!
Kada je Liza, skrivena iza jednog žbuna, otvorila lonac da uživa u „ukradenom“ obroku, dočekala ju je samo obična, bezukusna voda.
Liza je shvatila: ponekad, kad stalno varaš druge – i tebe mogu lako da prevare.
Te večeri, gladna i pokunjena, zaspala je uz pouku koju više nikada nije zaboravila.
POUKA:
Ko stalno vara druge, jednog dana prevari sam sebe.
