Pre mnogo godina, u Engleskoj je živeo mudar i dobar kralj po imenu Alfred. Niko drugi nije učinio toliko za svoju zemlju kao on, i danas ga ljudi širom sveta poznaju kao Alfreda Velikog.
U to vreme, život kralja nije bio nimalo lak. Skoro stalno su se vodili ratovi, i niko drugi nije mogao da povede vojsku u bitku tako hrabro i mudro kao on. Tako je, između vladanja i ratovanja, kralj imao pune ruke posla.
Jedan surov i ratoboran narod, po imenu Danci, došao je preko mora i borio se protiv Engleza. Bilo ih je mnogo, bili su snažni i neustrašivi, pa su dugo pobeđivali u svakoj bici. Izgledalo je da će uskoro zavladati celom zemljom.
Na kraju, posle jedne velike bitke, engleska vojska se raspala i razbežala. Svaki vojnik je morao da spase sebe kako zna i ume. Kralj Alfred je bežao sam, u velikoj žurbi, kroz šume i močvare.
Kasno tog dana, stigao je do kolibe jednog drvoseče. Bio je izuzetno umoran i gladan, pa je zamolio drvosečinu ženu da mu da nešto da pojede i mesto da prespava.
Žena je upravo pekla kolačiće na ognjištu. Sažalila se na jadnog, pocepanog čoveka koji je delovao veoma gladno. Nije ni pomišljala da je to zapravo sam kralj!
— „Daću ti večeru,“ rekla je, „ali moraš da paziš na ove kolače. Hoću da odem da pomuzem kravu, a ti pazi da mi ne izgore dok me nema.“
Kralj Alfred je rado pristao da pazi na kolače. Ali u glavi mu je bilo nešto mnogo važnije. Kako da ponovo okupi svoju vojsku? Kako da protera Dance iz zemlje?
Zaboravio je na glad. Zaboravio je na kolače. Zaboravio je da je u drvosječevoj kolibi. Njegov um je bio zauzet planovima za sutra.
Posle nekog vremena, žena se vratila. Kolačići su bili pocrneli i dimili se na ognjištu. Sagoreli su! O, kako je bila ljuta!
— „Lenčugo jedna!“ viknula je. „Pogledaj šta si uradio! Hteo si večeru, a ne želiš ništa da uradiš!“
Kažu da ga je čak udarila štapom – mada mi se teško veruje da je bila baš toliko zla.
Kralj se verovatno u sebi nasmejao na pomisao da ga neko grdi tako kao da je obični skitnica. A bio je toliko gladan da ga njene reči nisu pogodile ni upola koliko gubitak večere!
Ne znamo da li je te noći uspeo da nešto pojede, ili je legao gladan.
Ali znamo da nije prošlo mnogo dana, a on je ponovo okupio svoju vojsku i pobedio Dance u velikoj bici!
