Јутрос, снела корњача
седам белих јаја,
у земљу их укопала,
песком затрпала!
Тежак кофер спаковала,
кренула на пут,
мало чело намрштила,
оклоп јој је крут.
„Где је Сунце, где се скрило?
Јако ми је хладно.
А, и хране понестало,
неко време гадно!
Нос ми цури, стално зевам,
Кашљуцам и кијам,
окренем се лево-десно,
па у празно зијам.
Од свих малих ракова,
птица, крокодила,
спопала ме мука,
хоћу да проклијам!
Пераја ме красе,
кожа ми је груба,
од рођења чланица сам
Галапагос клуба.
Глас ми мало сиктав,
кости, тешке круте,
иако сам спора,
ја имам адуте!
Пешке идем свуда,
па се кући вратим,
када сам у кризи,
час, путању скратим!“
Јутрос, снела корњача
седам белих јаја,
у земљу их укопала,
песком затрпала!
Чим пролеће гране,
крене четовање,
а корњача хрли,
трк, на летовање!
