Књиге неке имају
Баш тужну судбину,
Стоје на полици,
Скупљају прашину.
Оваква се књига
Често пута пита:
Има ли некога
Да и њу прочита?
И машта о томе
Да се неко створи,
Да је само такне,
Или бар отвори.
Књиге се ко људи,
Понекад растуже,
Јер су написане
Да се с њима друже.
А када је књига
Годинама сама,
Споља и изнутра
Нагриза је тама.
Зато узми књигу,
Приреди јој радост,
И видећеш како
Из ње сија светлост!
