U našem gradu kad kiša pada
i kada mirno dremaju bake,
pojure reke niz trotoare,
zašume reke uz ivičnjake.
S krovova liju vodopadi
i vodu nose ulice strme
i male tihe slapove gradi
grbavo kamenje iz kaldrme.
Tada nestaju stranice lake
novina starih. Odnose vode:
tatine članke, priče za bake
i moje mame stranicu mode.
Jer, od njih deca brodove prave,
šalju, ne čekajući da im se vrate,
pa zato vode mirno ponesu
dečije lađe papirnate.
