U kosici svilenoj
pahulja joj pala,
buket visibaba ubrala je,
da bi majci dala.
Sva srećna bila je,
kad ih ugledala.
Kraj nogu joj veselo
trčkara mali psić,
njen najbolji, najverniji,
pravi drugarčić.
Pod nogama škripi sneg,
a on čizme nema,
šapice mu smrzle.
Al će slatko sada
kraj peći da drema.
Brzo će i proleće,
raduju se svi.
Visibabe vesnici
proleća su prvi.
Majčica ih dočeka
s osmehom na licu.
Visibabe prelepe
krasiće im kuću.
Zagrlila ona veselo
je ovu, družinu putujuću.
Tamo negde…
09.03.2025.
