Куда иде овај свет, Боже драги?
Фале људи, топли, племенити, добри, благи.
Колико туге, патње и бола у људским душама.
Зашто смо неми, зашто ћутимо?
Немамо љубави, скамениили смо своје срце,не
гледамо се искрено лицем у лице,
заборавимо на све сукобе и размирице,
разрешимо несугласице.
Да ли се питамо како је некој мами,
неком тати, неком детету које много пати?
Не, ми волимо да чујемо када се нешто
страшно деси, а онда нестанемо као пас Леси.
Живот је непредвидив и не знамо шта носи,
неко проси, а неко се инати и пркоси.
Само се питам какав одговор ћемо Богу дати.
Где смо били када неко пати?
