U polju višnja pupi,
opalne cvetove sprema.
Višnja hoda po kući,
smeši se i nežno drema.
Na krilu bake caruje
princeza magičnih moći,
I želi tu ostati,
makar još jedne noći.
Upitno majku gleda
S dedom se videla nije,
Samo još noćas moli je
Sa ujkom sokić da popije.
Neću sama u stanu,
samoća nezna da ljubi.
Znaš kad baka stisne me,
kako joj škrguću zubi.
Onda me grli jako
kad ti nisi u sobi,
Jer zna ljutićeš se.
Al bićeš u njenoj dobi.
Nečujno, tiho stići će leto.
Rastem i ja ko pšenične vlati.
Prvi put ću otići u višnjar,
Odvešće mene baka Zlati.
O pusti samo da noćas snevam,
u snu deca brže rastu.
Tad biću tvoja usnula Višnja
što leti kući dok grli lastu.
