Сусрела је зима лето,
беше сунчан дан!
Меда виде своју сенку,
побеже у сан.
Сунашце се озго чуди
преплашеном Брунди…
Зар плашљивко оволики?
Што с’ меда не буди?!
Зимски сан је продужио
страшљивко нам меда.
Потрајаће зима јоште,
неће да се преда.
Нек причека мало лето,
јер зима ће проћи
чим се меда из сна прене
и отвори очи!
