Првог јутра новог лета
крај јелкице чека Срета
велик’ дар!
А ‘ди је та брада седа?
Зар је Срета преспавао
сусрет таки?
Радост ноћи у којој је пре поноћи
један деда даривао децу целог света!
Те и Срету.
Како се то срели нису?
Догодине Срета неће пропустити
такву срећу.
Тик уз поноћ кренуће у шетњу.
Без сусрета нема ни пакета!
Тако мисли Срета
мразног јутра новог лета.
Можда до тад и отопли,
те му неће затребати шал.
Татин и мамин новогодишњи дар!
Полетан је опет Срета,
а са шалом око врата,
сигурно је, постаће поета!
