Скочи срна у три скока,
од шумице до потока,
нежно лице да умије
и да горске воде пије.
Док је лице умивала,
у води се огледала.
Згодна, витка, танконога.
Лепота јој дар од Бога.
Кад угледаш љупко лице
такве шумске лепотице,
можеш само да уживаш,
док лепоту њену гледаш!
Још кад уз њу видиш лане,
само памет да ти стане!
Не можеш да поверујеш,
но помислиш да све снујеш.
