На врх једног старог храста
одједанпут граја наста.
А жирови с једне гране
попадаше на све стране.
Те су мале веверице
као праве ђаволице.
Хитро скачу, тамо – амо,
једва да их угледамо.
Лете с грана ко лоптице
дугорепе чупавице.
Скакутати оне воле:
час су горе, а час доле.
Ал’ не раде то рад игре
те малене шумске чигре,
већ жир вредно сакупљају
и зимницу припремају.
