Kad sam bio na ostrvu Svetog Vetra, gde banane rastu kao koprive a vetar svira melodije koje ne zna ni radio, pronašao sam mapu. Pravu pravcatu gusarsku mapu – u flaši, zakopanu ispod palme koja je nosila naušnicu (o tome nekom drugom prilikom).
Na mapi je pisalo:
„Blago kapetana Zuba krije se ispod ‘kamena koji spava’.“
Crveno X je bilo na samom vrhu ostrva – brdo koje se zove Mrzodrum.
Rekoh sebi:
„Keko, vreme je za jednu avanturu!“
Popeo sam se na Mrzodrum sa sve lopatom, užetom i jednim kokosom za užinu. Kad sam stigao na vrh – tamo ogroman kamen, leži kao medved. Pomislih – eto tog „koji spava“.
Krenem da kopam pored njega. Prvo ništa. Onda još ništa. Pa malo kamenčića. Onda opet ništa… I tako redom, ništa posle ništa…
Posle tri sata – rupu imam, blago nemam.
Tad naiđe starac iz plemena Vetrogonaca i kaže:
„Kamen koji spava? To nije ovaj. Taj spava samo kad padne mesečeva senka tačno u podne.“
Zbunjeno ga gledam:
„A kad je to podne sa mesečevom senkom?“
„Samo kad je dan oblačan i pun mesec u podne – što se dešava svakih 12 godina.“
„Znači… ne danas?“
„Ne danas.“
Već sam pomislio da je cela priča izmišljena.
Ali onda sam se setio – mapa je bila u flaši, a na flaši je pisalo: „Voda je ključ.“
Počnem da razmišljam. Aha! Možda „kamen koji spava“ nije uopšte kamen – nego kamen pod vodom!
Odem nazad niz brdo, pravo u malu uvalu koju sam ranije ignorisao. Tamo – jedan kamen sav obrastao algama, a voda ga zapljuskuje tiho – kao da ga uspavljuje. U vodi mu je „krevet“!
Zaronim – ispod kamena šupljina. Zavučem ruku… metalna kutija!
U kutiji – stari zlatni kompas, pismo kapetana Zuba (koji piše da je blago već podelio ljudima koje voli) i jedan crveni pasulj.
Da, pasulj.
U pismu piše:
„Ovaj pasulj sadi samo kad ti ne treba ništa više osim avanture.“
I tako… nisam našao blago – ali sam našao priču koju sada vama pričam.
A to je, priznaćete – najdragocenija stvar koju možeš poneti s ostrva.
ПОКЛОНИТЕ ДЕЦИ ОНО ШТО ЋЕ ВОЛЕТИ! – „30 ЧИКА КЕКИНИХ АВАНТУРА“, Едукативна књига за децу
