Прво се родиш, а онда растеш!
Цуцлу, пелене ти прерастеш!
Онда проходаш, проговориш,
и несташлуцима не одолиш!
Растеш даље… Стасаш до школе.
Нечије речи тебе соколе.
Пишеш невешто. Буквар ту је!
Опет се Неко теби радује!
Прве задатке решаваш сам…
Растеш кроз сваки школски дан.
И када нешто не знаш, не умеш,
неко те научи да разумеш:
Шта је то песма, прича, бајка,
колико вреди земља – мајка,
животиње и све што дише,
и како домаћи да се напише…
И како вијача да се прескаче,
и колико спортови разни значе,
и шта је вера која нас крепи,
зашто су дани живота лепи…
И прође први разред ко шала!
И, гле, главица није мала!
Неко је увек ту за тебе,
а тај Неко даје ти себе!
Разреди следе – други, трећи…
Ко Сунце сијаш! Стварно си већи!
Док дланом о длан – већ си на крају
четвртог разреда у шарном мају.
Неко и тада опет те снажи,
подстиче, учи, посебно пази,
и зна да бићеш најбољи петак
и једном човек изузетан.
Учитељица је баш тај Неко
који и онда кад си далеко,
у делу срца твом остане
да улепша будуће дане.
Четвртаци, треба да знате
да и од петог очи вас прате
Нечије посебне – учитељске
топле, искрене и пријатељске.
И увек имаш ком да се вратиш,
ком за савет да се обратиш!
И имаш заувек Неког НАЈ
и кад прерастеш и овај мај!
