или РЕД ЈЕ РЕД
Милој баби смета лавеж паса…
Пас је сваки – лајогромног гласа.
Од лавежа не може да спава…
Месецима бапче боли глава.
Пас залаје – она се пробуди
пре петлова, док зора још руди.
На починак иде јако касно…
јер пас лаје и лаје прегласно!!!
Деди њеном лајање не смета
ни кад спава, ни селом кад шета.
Ал’ му крекет жаба уши пара
јер им кућа крај реке и бара.
Кад задрема, жабе закрекећу.
Дед’ устаје и запали свећу,
па проклиње жаба пуну реку
и крекетобудилник у јеку.
Јутрос смисли умни неки план
да на миру утоне у сан:
зваће хитно шинтерај из града
да га тешког ослободе јада…
До азила све жабе нек воде!
Није њима место поред воде,
ни у реци, ни у некој бари!
Људи, ред је да одмори стари!
А и баба има исту жељу
да јој дани теку у весељу.
Замислите пас лајати уме
и у говор тај се не разуме!!!
Што ли једном не отворе школу
у којој ће да забране волу
да са кравом у дуету муче!
Сви створови – да причати уче!
