Svi se pitaju šta je bilo pre – kokoška ili jaje. A ja, Čika Keka, to znam još otkad sam imao kapu od morske trave i mapu od pirinča. Odgovor je prost – prvo je nastalo jaje.
Evo kako.
U vreme kada je počinjalo ledeno doba, mama Dinosaurus je snela jedno posebno jaje. Ali bilo je strašno hladno! Jaje se ledilo kao sladoled na Antarktiku, a mama je brinula:
„Jao, ako mi se beba dinosaurus prehladi, moraću da joj dajem čaj i supicu od mamutovine!“
Baš tada sam plovio pored obale Dinosaurusolandije. Hteo sam samo da se javim rođaku Brontiju i popijem toplu lavu, kad čujem kuknjavu.
„Čika Keko!“, zove mama Dinosaurus. „Prehladiće mi se jaje!“
Ja odmah otrčim na brod i donesem 40 pernatih jorgana! Perje sam uzeo od pernatih ajkula, koje su 40 razbojnika menjali za zlatne kašike kod Ali Babe (ali to je druga priča).
Razdelim svim dinosaurusima jorgane i rekoh:
„Pokrijte buduće bebe, neka im bude toplo kao pored vulkana!
I dok su se dinosaurus-mame pokrivale, jaja su već uživala pod jorganima.
Ali kad su se mali dinosaurusi izlegli — BUM! Probiju jaje, pa jorgan, pa se svo ono perje zalepi za njih!
„Pih, ne može se skinuti!“, reče jedan mali dinosaurus.
„Ma pusti, moderno je!“, reče drugi.
Pošto su se ipak malo prehladili u ranoj mladosti, ostali su zgrčeni, mali, i nikad više nisu porasli.
Ostali dinosaurusi su ih zadirkivali:
„Ih, kakvi ste! Ličite na kokoške koje još ne postoje!“
I tako su, dame i gospodo, dinosaurusi postali kokoške.
A kokošije jaje nastalo je tek posle, kad je prva ‘kokoška’ sela da se odmori na senu i od jednom snela jaje.
Pouka? Kad god se pitaš šta je bilo pre, seti se da odgovor možda već znaš – samo ti treba jorgan, malko mašte i Čika Keka na pravom mestu u pravo vreme…
