VELIKA EVROPSKA TURA KROZ PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE
Kad dete prvi put zakorači u vrtić, ono ulazi u svet u kojem će oblikovati svoje navike, samopouzdanje, kreativnost i odnos prema drugima. U mnogim evropskim zemljama, vrtić nije priprema za školu – već život sam po sebi. U središtu je dete, sa svim svojim emocijama, potrebama i radoznalostima.
Vodimo vas na putovanje kroz predškolsko obrazovanje širom Evrope – istražujemo kako vrtići funkcionišu, šta se uči, kako se igra, koliko se boravi u prirodi, i kako vaspitačice pristupaju detetu.
Kako izgleda detinjstvo u evropskim vrtićima? Da li se spava posle ručka? Koliko traje igra? Ko odlučuje šta dete radi tokom dana?
ŠVEDSKA
Vrtići se zovu förskola i dostupni su deci od 1. godine.
Uloga prirode: Deca su svakodnevno napolju, bez obzira na vremenske uslove. Šumski vrtići su česti – deca grade kolibe, uče o biljkama, prave blato-torte i uče kroz pokret.
Učenje kroz igru: Slova i brojevi se ne „uče“ već se otkrivaju kroz svakodnevne aktivnosti – pisanje u pesku, brojanje kamenčića, uočavanje uzoraka u prirodi.
Vaspitači kao partneri: Vaspitači ne upravljaju decom komandama – oni slušaju, predlažu, promišljaju zajedno sa decom. Dete se posmatra kao kompetentno biće.
Dnevna rutina: Nema prisile za popodnevni odmor. Ručak se često jede napolju. Deca sama biraju tempo i aktivnosti.
NORVEŠKA
Vrtići se zovu barnehage, dostupni su već od 1. godine.
Uloga prirode: Šumski vrtići (friluftsbarnehage) su najpoznatiji oblik – deca borave na otvorenom i po snegu i po kiši, prave vatru, uče orijentaciju u prirodi.
Učenje kroz iskustvo: Nema stresa oko školskih znanja – deca razvijaju fizičku, emocionalnu i socijalnu stabilnost kroz slobodnu igru i komunikaciju.
Zajedništvo: Posebno se neguje timski duh – deca zajedno postavljaju pravila, donose odluke i rešavaju konflikte.
Dnevna rutina: Fleksibilna – nema obavezne rutine za spavanje ili aktivnosti. Deca su vođe dana, odrasli ih prate.
PROČITAJTE – NAJVEĆA POTRAGA ZA JAJIMA NA SVETU! (ili: Kako su zečevi, boje i jaja osvojili Uskrs)
FINSKA
Vrtići se zovu päiväkoti, a program ranog obrazovanja je deo nacionalne strategije.
Uloga igre: Igra je osnov svega – formalno obrazovanje počinje tek sa 7 godina. Nema ocena, nema testova, nema pritiska.
Rano otkrivanje talenata: Vaspitači osluškuju interesovanja dece i planiraju aktivnosti koje razvijaju radoznalost i lične veštine.
Priroda i tišina: Finska neguje „tihu“ igru, koncentraciju, promišljanje. Deca redovno borave u prirodi, bez velike buke i tehnologije.
Uvažavanje individualnosti: Svako dete ima personalizovani razvojni plan.
DANSKA
Vrtići se zovu børnehave i deo su filozofije „učimo zajedno“.
Vaspitači kao vodiči: Deca se tretiraju kao ravnopravni članovi zajednice. Podstiče se izražavanje mišljenja i učešće u odlučivanju.
Učenje kroz život: Igra, kretanje, saradnja, svakodnevne veštine – sve su to deo obrazovanja. Nema ranog forsiranja školskih znanja.
Fleksibilnost i kreativnost: Vaspitači planiraju okvirne teme, ali se program menja u skladu sa dečijim interesovanjem.
Otvoreni prostori: Vrtići su često spojeni sa prirodom – sa velikim dvorištima, baštama i mestima za fizičku aktivnost.
ISLAND
Vrtići se zovu leikskóli (škole igre) i dostupni su od 2. godine.
Snažan fokus na igru i zajednicu: Igra je sredstvo za razvoj jezika, motorike, empatije i snalažljivosti.
Deca kao aktivni učesnici: Od najranijeg uzrasta deca odlučuju koje aktivnosti žele i kako će ih sprovoditi.
Vaspitači kao deo porodice: Vrtići neguju porodičnu atmosferu, a odnos između vaspitača i roditelja je zasnovan na uzajamnom poverenju.
Priroda i kultura: Deca često idu u šetnje po vulkanima, recituju islandsku poeziju, uče o svojim precima i prirodnom okruženju.
NEMAČKA
Vrtići se zovu Kindergarten, najčešće za uzrast 3–6 godina.
Projektna nastava: Svaka grupa radi na određenoj temi – „telo“, „voda“, „životinje“ – istražuje je kroz eksperimente, priče, crteže, igru.
Strukturirana sloboda: Igra je slobodna, ali u jasno postavljenom okruženju sa zadacima koji podstiču logiku, socijalne veštine i samopouzdanje.
Uloga vaspitača: Vaspitač ne ocenjuje, već posmatra i vodi kroz refleksiju. Dete se motiviše da samo dođe do zaključaka.
Roditelji su partneri: Redovni razgovori, zajednički izleti i radionice su deo vaspitne kulture.
HOLANDIJA
Vrtići se zovu kinderopvang (čuvanje dece) ili peuterspeelzaal (igraonice).
Fleksibilnost: Roditelji biraju vreme dolaska/odlaska, a deca uče kroz igru, slobodu i međusobnu saradnju.
Emocionalna samoposluživanja: Deca uče da imenuju emocije, izraze želje, pregovaraju i rešavaju konflikte mirno.
Samostalnost: Deca od 3. godine sama uzimaju hranu, postavljaju sto, odlučuju kad žele da se odmore.
Uloga vaspitača: Podstiču lični razvoj, bez upoređivanja i takmičenja.
FRANCUSKA
Vrtići se zovu école maternelle, deo su državnog obrazovanja.
Obavezno obrazovanje počinje sa 3 godine, sa jasno postavljenim ciljevima po uzrastu.
Naglasak na koncentraciji: Deca uče da sede, prate pravila, učestvuju u zajedničkim aktivnostima.
Grupni rad: Od malih nogu deca pišu, crtaju, vežbaju u grupama uz pažljivo vođenje učitelja.
Formalniji pristup: Učitelji imaju nastavničku diplomu, a radni dan uključuje i male domaće zadatke.
ENGLESKA
Vrtići se dele na nursery school (3–4 godine) i reception year (5 godina, deo osnovne škole).
Early Years Foundation Stage (EYFS): Program sa jasno definisanim razvojnim ciljevima.
Igra sa namerom: Svaka aktivnost ima svoj cilj – od pravljenja plastelinskih figura do izgradnje robota od kutija.
Procene i dokumentacija: Deca se prate kroz portfolio, a vaspitači beleže napredak po oblastima (jezik, motorika, ličnost).
Fokus na komunikaciji i samopouzdanju.
BELGIJA
Vrtići su deo osnovnog obrazovanja, besplatni i dostupni od 2,5 godine.
Višejezičnost: Deca se često od malena susreću sa dva ili tri jezika (francuski, flamanski, nemački).
Jednak pristup: Bez obzira na poreklo, status ili jezik, svi imaju pravo na isti kvalitet.
Pedagoški ciljevi: Fokus na govoru, igri, motorici i pripremi za školu u opuštenom ritmu.
Otvorena vrata za roditelje: Redovne radionice i zajedničke aktivnosti.
ITALIJA
Vrtići se zovu scuola dell’infanzia (3–6 god).
Reggio Emilia filozofija: Dete se posmatra kao umetnik i mislilac. Učionice su prepune prirodnih materijala, boja, svetlosti.
Dokumentovanje učenja: Vaspitači fotografišu, snimaju i beleže dečje misli i procese – ne samo rezultate.
Projekti i kreativnost: Deca sama biraju temu projekta, npr. “senka”, “grad”, “zvuk”.
Estetika prostora: Vrtići izgledaju kao galerije, a vaspitači su i umetnički mentori.
ŠPANIJA
Vrtići se zovu educación infantil, podeljeni u dve faze: 0–3 i 3–6 godina.
Topla atmosfera: Vaspitačice su često bliske porodici, zovu ih „teta“, deca ih doživljavaju kao zaštitnike.
Fokus na govor i odnose: Deca mnogo pričaju, pevaju, učestvuju u dijalozima i zajedničkim pričama.
Jasna rutina: Doručak, priča, igra, ručak, odmor – sve u ritmu i u grupi.
Porodica je deo vrtića: Roditelji su često uključeni u aktivnosti.
PORTUGALIJA
Vrtići se zovu educação pré-escolar, za decu od 3 do 6 godina.
Eko-vrtići u porastu: Puno vrtića koristi reciklirane materijale, ima baštu, uči decu kompostiranju.
Inkluzija i individualizacija: Snažan fokus na rad sa decom sa smetnjama, svakom detetu se pristupa posebno.
Uloga zajednice: Česti izlasci u lokalne biblioteke, pijace, muzeje.
Učenje u krugu: Deca uče zajedno, ali svako iz svog ugla – kroz igru, crtež, muziku ili pokret.
RUSIJA
Vrtići su dobro organizovani, sa jasnom satnicom i obrazovnim programom.
Priprema za školu: Od 4. godine se uče brojevi, slova, memorisanje pesama i definicija.
Umetnost i sport: Mnogo se radi na muzici, plesu, gimnastici i disciplini.
Autoritet i hijerarhija: Dete se vidi kao neko kome treba preneti znanje, ne kao istraživač.
Polako se uvode inovacije: U većim gradovima sve više umetničkih i alternativnih vrtića.
BUGARSKA
Obavezno predškolsko obrazovanje od 5. godine.
Struktura dana: Aktivnosti se dele strogo – umetničke, muzičke, fizičke, pa zatim „ozbiljno“ učenje.
Fokus na jezik: Veliki broj vežbi za razvijanje govora, slušanja i komunikacije.
Zadržana tradicionalna disciplina, ali uz sve više savremenih metoda.
Roditelji učestvuju kroz priredbe, zadatke i kućne aktivnosti.
RUMUNIJA
Vrtići se dele na gradske i seoske, sa velikim razlikama u opremljenosti.
U gradovima: savremene metode, senzorne sobe, strani jezici i digitalni alati.
U seoskim sredinama: tradicionalne metode, često ista vaspitačica za sve uzraste.
Individualni planovi: Sve više se koristi personalizovani pristup detetu.
Strani jezici se uvode već od 3. godine u privatnim ustanovama.
ESTONIJA I LETONIJA
Vrtići su tehnološki opremljeni, ali ne zaboravljaju folklor i jezički identitet.
Tradicionalne igre i pesme deo su svakodnevnih aktivnosti.
Digitalna pismenost se uči nenametljivo – kroz priče, ilustracije, igrice.
Zajedništvo i ekologija: Deca sade biljke, prate godišnja doba i recikliraju materijale.
Veliki broj muških vaspitača u nekim regijama (naročito Letonija).
LITVANIJA
Vaspitači su visoko obrazovani, uz stalnu obuku i dodatne kurseve.
Individualni planovi razvoja počinju već sa 3 godine.
Deca se podstiču na samostalnost, odgovornost i izražavanje osećanja.
Vrtići su uređeni kao mali istraživački centri, sa kutcima za knjige, eksperimente, dramske igre.
Roditeljska uključenost se neguje kroz zajedničke projekte.
ŠVAJCARSKA
Švajcarska ima četiri zvanična jezika, a najčešće su u vrtićima prisutni nemački, francuski i italijanski. Deca se često susreću s više jezika već u najranijem uzrastu.
Vrtići su organizovani po kantonima – sistem se razlikuje, ali uobičajen je fleksibilan pristup, mnogo slobodne igre, i snažna povezanost sa prirodom (planinarenja, posete farmama).
Poseban fokus je na emocionalnom razvoju i socijalnim veštinama. Dete uči da bude deo zajednice – ali bez pritiska.
LUKSEMBURG
Zemlja sa manje od milion stanovnika, ali sa izuzetno razvijenim obrazovnim sistemom.
Predškolsko vaspitanje (od 3. godine) obavezno je, i odvija se na više jezika – uglavnom luksenburski, nemački i francuski.
Dnevna rutina uključuje mnogo igranja, pesme, umetnosti, a nastavnici redovno pohađaju dodatne edukacije o inovativnim pedagoškim pristupima.
AUSTRIJA
U austrijskim vrtićima (Kindergarten), dan počinje pozdravom, dogovorom i radionicama – likovnim, logičkim, muzikom, pokretom.
Obrok i odmor se planiraju, ali deca imaju izbor i osećaj autonomije.
U mnogim vrtićima postoji tzv. „Kreiszeit“ – zajedničko okupljanje u krug, gde deca izražavaju osećanja, pričaju šta žele tog dana da rade.
POLJSKA
Vrtići su često deo obrazovnih ustanova, sa jasno postavljenim programima, ali i sve više alternativnih modela se razvija – Montessori, Waldorf, šumski vrtići.
Roditelji žele više prirode, više igre, manje sedenja.
Dnevni raspored podseća na školski – ali se kroz igru radi na pažnji, grafomotorici, osnovnim logičkim pojmovima.
ČEŠKA I SLOVAČKA
Vrtići su dostupni svoj deci starijoj od 3 godine, a predškolski program sa 5 godina je obavezan.
Fokus je na govoru, samostalnosti i pripremi za školu, uz kreativne radionice.
Popularni su tzv. „mateřská škola“ (matični vrtići) sa tradicijom u umetnosti i muzičkom izrazu.
Postoji i trend „lesní školka“ – šumski vrtići, naročito u Češkoj.
BELORUSIJA
Sistem je veoma organizovan, sličan starim sovjetskim modelima: striktnost, disciplina, planiran program.
Deca rano uče slova, brojeve i pesmice, a naglasak je na kulturnom identitetu i kolektivizmu.
Ipak, u većim gradovima uvode se i savremeni pristupi, pogotovo u privatnim vrtićima – sa fokusom na engleski jezik i tehnologiju.
MAĐARSKA
Vrtići su raznoliki, ali gotovo svi imaju u programu narodne igre, pesme, običaje – kao deo identiteta. Pedagozi često koriste Orfov metod i elemente Kodaly muzičke pedagogije.
Vaspitači ulažu napor da deca budu emocionalno stabilna, da slobodno komuniciraju i razvijaju maštu. Školski pritisak se ne oseća – sve do polaska u osnovnu školu.
GRČKA
Vrtići (Nipiagogeio) funkcionišu pod Ministarstvom obrazovanja.
Radno vreme je često do 14h, i roditelji popodne preuzimaju brigu.
Program uključuje umetnost, igru i folklor, ali i osnovnu pripremu za školu.
Veliki akcenat je na osećaju zajedništva i pripadnosti.
ALBANIJA
U urbanim sredinama, vrtići se brzo modernizuju, često uz podršku međunarodnih organizacija.
U ruralnim predelima još uvek se oslanja na porodični model vaspitanja.
Pojavljuju se i alternativni programi – sa više muzike, priče, engleskog jezika i digitalnih alata.
BIVŠE ZEMLJE SFRJ – CRNA GORA, BOSNA I HERCEGOVINA, HRVATSKA, SLOVENIJA, SEVERNA MAKEDONIJA
Većina vrtića koristi Zajednički program iz perioda SFRJ, uz adaptacije i savremene dodatke.
Slovenija ima izuzetno razvijen sistem – kombinacija prirode, igre i umetnosti. Uvodi se sve više zelene pedagogije.
Hrvatska sve više razvija projekte sa Evropskom unijom – fokus na inkluziji, ranom učenju jezika, emocionalnom razvoju.
Crna Gora i Severna Makedonija ulažu u obuku kadrova i infrastrukturu, ali mnogi vrtići još nemaju dovoljno prostora i opreme.
Bosna i Hercegovina ima razlike po entitetima, ali sve više ulaže u predškolsko obrazovanje kroz projekte za decu iz ruralnih i osetljivih zajednica.
ŠTA IZ SVEGA OVOGA MOŽEMO DA NAUČIMO?
Predškolsko obrazovanje nije isto svuda – i to je sasvim u redu. Ono što je zajedničko najboljim praksama jeste:
Dete je u centru – ne plan.
Igra je alat, ne gubljenje vremena.
Vaspitač je pratilac, ne komandir.
Priroda je učionica.
Emocionalni razvoj je važan koliko i kognitivni.
ZAKLJUČAK – NE POSTOJI JEDAN NAJBOLJI VRTIĆ NA SVETU
Ali ono što smo naučili iz svih krajeva Evrope jeste da deca svuda vole isto: da se igraju, da budu viđena, da istražuju i da ih neko sluša. Zato:
Ne treba da se bojimo igre.
Ne treba da žurimo sa školom.
Treba da podstičemo slobodu i radoznalost.
KOME DA VERUJEMO I GDE DA SAZNAMO VIŠE?
Za sve one koje žele da dublje istraže različite modele
predškolskog vaspitanja, evo korisnih linkova:
https://www.childinthecity.org
evropska mreža za dečja prava i gradske politike
https://eacea.ec.europa.eu/national-policies/eurydice
detaljni profili obrazovnih sistema u EU
https://www.forestschoolassociation.org
šumski vrtići i outdoor pedagogija
https://earlyyearseducator.co.uk
stručni magazin za predškolske radnike u UK
https://www.oecd.org/education/school/earlychildhoodeducationandcare.htm
podaci i statistike o ranom obrazovanju
EURYDICE – obrazovni sistemi po državama Evrope:
https://eacea.ec.europa.eu/national-policies/eurydice
OECD – Early Childhood Education & Care:
https://www.oecd.org/education/school/earlychildhoodeducationandcare.htm
Child in the City – međunarodna mreža:
https://www.childinthecity.org
IZVORI I KORISNI LINKOVI PO DRŽAVAMA
ŠVEDSKA
Švedska agencija za obrazovanje
https://www.skolverket.se/english
Vrtići i obrazovanje
https://sweden.se/life/society/education-in-sweden
Forest School koncept
https://www.forestschoolassociation.org
NORVEŠKA
Norwegian Centre for Child Research
https://www.ntnu.edu/noseb
Barnehage (vrtići)
https://www.regjeringen.no/en/topics/education/kindergarten
DANSKA
Ministry of Children and Education
https://eng.uvm.dk/early-childhood-education
FINSKA
Finnish National Agency for Education
https://www.oph.fi/en/education-system/early-childhood-education
ISLAND
Icelandic Ministry of Education, Science and Culture: https://www.government.is/topics/education/
NEMAČKA
Kindergarten.de – portal o nemačkim vrtićima
https://www.kindergarten.de
Federal Ministry of Education
https://www.bmbf.de/en/index.html
HOLANDIJA
Dutch childcare system
https://www.government.nl/topics/childcare
FRANCUSKA
Education.gouv.fr – francuski obrazovni sistem
https://www.education.gouv.fr
ENGLESKA (UK)
Early Years Foundation Stage (EYFS)
https://www.gov.uk/early-years-foundation-stage
Early Years Educator (stručni portal)
https://www.earlyyearseducator.co.uk
BELGIJA
Eurydice profil
https://eurydice.eacea.ec.europa.eu/national-education-systems/belgium
ITALIJA (Reggio Emilia)
Zvanični Reggio Children sajt
https://www.reggiochildren.it/en/
Progetto Reggio
https://www.reggioapproach.com
ŠPANIJA
Ministry of Education of Spain
https://www.educacionyfp.gob.es/en/
PORTUGAL
DGE – Direção-Geral da Educação
https://www.dge.mec.pt
RUSIJA
Ministry of Education of the Russian Federation
https://edu.gov.ru/en/
UKRAJINA
Ministry of Education and Science
https://mon.gov.ua/eng
BELORUSIJA
Belarusian Education Portal
http://edu.gov.by
POLJSKA
Polish Ministry of National Education
https://www.gov.pl/web/education
ČEŠKA
Czech Eurydice profil
https://eurydice.eacea.ec.europa.eu/national-education-systems/czech-republic
SLOVAČKA
Eurydice profil
https://eurydice.eacea.ec.europa.eu/national-education-systems/slovakia
MAĐARSKA
Hungarian Institute for Educational Research and Development
https://ofi.hu
AUSTRIJA
Bundesministerium für Bildung
https://www.bmbwf.gv.at
ŠVAJCARSKA
Swiss Conference of Cantonal Ministers of Education
https://www.edk.ch
LUKSEMBURG
Ministry of Education
https://men.public.lu/en.html
GRČKA
Hellenic Ministry of Education
https://www.minedu.gov.gr
ALBANIJA
Ministry of Education, Sports and Youth
https://arsimi.gov.al
SLOVENIJA
Zavod RS za šolstvo
https://www.zrss.si
Vrtec Ljubljana primer dobre prakse
https://www.vrtec-ljubljana.si
HRVATSKA
AZOO – Agencija za odgoj i obrazovanje
https://www.azoo.hr
HERMES projekt o predškolskom odgoju
https://hermes-education.eu
BOSNA I HERCEGOVINA
Ministarstvo civilnih poslova (sektor za obrazovanje)
https://mcp.gov.ba
CRNA GORA
Zavod za školstvo
https://zavodzaskolstvo.gov.me
SEVERNA MAKEDONIJA
Bureau for Development of Education
http://www.bro.gov.mk
