Високо, да не може више,
Летела црна чавка,
Упркос јаке кише
И првог већег мрака!
Кренула чавка на скуп,
Свечано одевена,
Мудра к’о неки бискуп
И перјем покривена!
Стaвила, под лево крило,
Малену црну ташну,
Њој се, баш, журило
Па није свезала машну!
Она је важна персона
И кад´ није у елементу,
Угледни члан масона
И делегат у парламенту!
Једино што је квари
И имиџјој руши,
Јесте, што булевари
И гаче, док се не сруши!
Зато, молим да знате,
Оно што зна и врабац,
Једном, заувек, схватите –
ЧАВКА ЈЕ ПАРЛАМЕНТАРАЦ!
