U drevnim vedskim tekstovima, biser je rođen iz vode Zemlje i nebeskih sila, oplođen bleskom munje. Smatralo se da je biser Mesečeva ćerka.
Biser je sjajna, sedefasta materija koja se stvara u mekom tkivu (specifično mantiji) mekušaca bisernih školjki ili drugih životinja, kao što je Conulariida. Poput školjki mekušaca, biser se sastoji od kalcijum karbonata (uglavnom aragonita ili smeše aragonita i kalcita) u malom kristalnom obliku, koji je deponovan u koncentričnim slojevima.
Idealni biser je perfektno okrugao i gladak, ali je poznato i mnoštvo drugih oblika, koji se nazivaju baroknim biserima. Prirodni biseri vrhunskog kvaliteta su visoko cenjeni kao drago kamenje i lepi predmeti već dugi niz vekova. Zbog toga je biser postao metafora za nešto retko, fino, divno i vredno.
NASTAJANJE BISERA
Sve školjke se hrane pasivno, što znači da „čekaju“ da im sitan plen dođe do usta zahvaljujući strujanju vode. U filtriranju hrane, značajnu ulogu imaju i škrge. Tada one otvaraju kapke svoje ljušture koja ih inače štiti. Međutim, dešava se da tom prilikom zrno peska ili kakvo drugo nepoželjno telo ili biće upadne unutar školjke. Neke školjke, kao što je ostriga, tada oblažu to telo slojem sedefa, kojim su inače obložene i unutrašnje strane njihovih kapaka.
Sedef se luči iz plašta. Na taj način one sprečavaju da zrno peska izgrebe njihovo mekano telo. Tako nastaje biser, koji u svom središtu sadrži zrno peska ili već neki drugi predmet ili biće. Najkvalitetniji sedef luči školjka toplih mora Meleagrina margarifera, a proizvode ga i neke slatkovodne školjke (Margaritana margaritifera), ali su njihovi biseri sitniji i manje kvalitetni.
Postoji nekoliko vrsta bisera:
SLATKOVODNI BISERI dolaze iz dagnji koje se uglavnom uzgajaju u Kini. Gaje se u slatkoj vodi jezera, ribnjaka ili reka. Najčešće su okrugli ili ovalni, ali mogu biti i najrazličitijih oblika. Okrugli slatkovodni biser nalikuje Akoya biseru, ali vredi petinu njegove cene. Prema tome, odličan je poklon ako želite proći povoljnije. Dolaze u različitim pastelnim nijansama bele, crne, roze, breskve, lavande, šljive, ljubičaste, zavisno od vrste školjke u kojoj nastaju.
AKOYA BISERI su klasični beli biseri koji imaju najjači sjaj i smatraju se najpopularnijim tipom bisera. Uzgajaju se u morskim školjkama u Japanu i Kini i nadaleko su poznati po svom sjaju i lepoti. Tipični Akoya biseri su veličine od 5 milimetara do 11 milimetara, od čega su oni 10-11 milimetara vrlo retki. Akoya biseri su uglavnom veći, glađi, okrugliji i sjajniji od slatkovodnih.
JUŽNOMORSKI BISERI dolaze iz belih vrsta „pinctada maxima“ školjki. Kako su i školjke veće nego one koje stvaraju Akoya i slatkovodne bisere, tako su i Južnomorski biseri veći. Njihova primarna uzgajališta nalaze se u severnim vodama Australije, jugoistočnoj Aziji i Mianmaru, Filipinima i Indoneziji. Karakteristične boje za ove bisere su bela, krem, zlatna ili crna sa tonovima srebrne i zlatne. Izuzetno su veliki, glatki i okrugli, u proseku između 11 i 13 milimetara, ali mogu doseći čak i do 20 milimetara. Ovo su ujedno i najskuplji biseri na tržištu, zbog njihove retkosti i debele ovojnice. Vrlo je teško naći biser ovakve veličine i sjaja, ali je i teško sakupiti dovoljno školjki pošto su vrlo osetljive na proces gajenja. Južnomorski biseri se najteže nalaze u prodaji.
TAHITI BISERI potiču iz toplih voda Južnih mora i uzgajaju se u velikim crnim školjkama. Oni su tamni i veliki, uglavnom oko 9-16 milimetara. Pravi crni tahiti biser izuzetno je redak i smatra se jednim od najlepših na svetu. Većina tahiti bisera koji su identifikovani kao „crni“ zapravo su sivo-ugljeni, srebrni ili tamnozeleni sa prizvucima ružičaste, plave, srebrne i žute boje. Baš ova svestranost i mešavina boja im daju posebnu vrednost.
OHRIDSKI BISERI su takođe poznati u svetu, pravi ih nekoliko porodica iz Makedonije. Nastaju od sedefa sa ljuštura školjki koji se brusi tako da se dobije kuglica. Ona se premazuje posebnom emulzijom dobijenom od krljušti ribe plaštine koja je endemit Ohridskog jezera. Sastav emulzije je tajna i prenosi se sa kolena na koleno.
U zapadnim kulturama, biser ima astrološke asocijacije sa planetom Venerom. Poput bisera i boginja ljubavi došla je iz vode, tačnije iz mora.
U brojnim kulturama, ima dublje simbolično značenje. Tako su biseri u Kini simbol bogatstva, mudrosti i časti. U Japanu znače sreću, a u Indiji blagoslov velikim brojem dece.
U arapskim kulturama se žene ili određeni delovi tela, kao na primer zubi, upoređuju s biserima. Osim toga, njima su se pripisivala afrodizijačka svojstva, ali su ih smatrali i lekom protiv depresije i ludila.
Zbog svog oblika, biseri imaju još jednu vodenastu asocijaciju. Neke priče kažu da su beli biseri suze koje su prolili bogovi. Jedna legenda kaže da su suze koje je Eva isplakala kad je bila prognana iz raja pretvorene u bisere.
U davnim vremenima bacanje savršenih bisera iznedrilo je čudnu čaroliju za povećanje bogatstva. Juvelir bi odabrao posebno fini biser, izlio ga zamišljajući želju o bogatstvu, a zatim bacio u smeće. Ovaj simpatični ritual je bio način za iskazivanje bogatstva; neko ko može bacati bisere smatrao se posebno imućnim.
Posebnost i vrednost bisera takođe su doprineli stvaranju nekih izraza koji se i danas koriste u govoru. U Bibliji, Matej 7:6 opominje da se ne baca „biser pred svinje“, što opisuje situaciju kada nešto vredno uzaludno trošimo ili dajemo nekom ko vrednost ne uviđa. Još jedna poznata fraza je i „biseri mudrosti“, koja označava dragocene savete.
U mnogim drevnim azijskim kulturama glatka celovitost i naizgled „čarobni“ izgled bisera u tako niskim životnim oblicima kao što su ostrige ukazivali su na prisustvo božanstva. Biser je predstavljao putovanje duše ili duha putem ka savršenstvu.
Biser uvek simbolizuje čistoću, plodnost i životne cikluse. U svakom slučaju, ovi divni dragulji imaju pozitivnu priču za sobom, nije slučajnost što im vremenom vrednost i značaj ne jenjava…
Najveći biser na svetu je težak 6,37 kilograma i procenjen je na više od 30 miliona američkih dolara. Nađen je na Filipinima 1934. godine i nazvan „Lao-Cea“. Školjka koja ga je napravila pripada vrsti Tridacna gigas (gigantska tridakna).
Oblik bisera ne mora da bude potpuno pravilan, ali su najcenjeniji oni koji su loptasti ili u obliku suze, koji su dosta retki. Mogu biti beli, ali i crni, kao i u prelaznim nijansama. Poznati su i roze, plavi, žuti, zeleni i ljubičasti.
LOVCI NA BISERE
U istoriji, posao lovca na bisere nije bio nimalo perspektivan, pogotovo s obzirom na to koliko ljudi je izgubilo život u potrazi za ovim tvorevinama školjki. Ljudi su bili prinuđeni da rone i traže školjke nadajući se da barem neke od njih imaju formiran biser. U Australiji i danas postoje lovci na bisere koji rone na dah, bez opreme, i strahuju od ajkula ne bi li pronašli ovaj dragoceni nakit. Postoje i podvodne farme u kojima se uzgajaju biserne školjke, a najpoznatije su u Australiji i Japanu. Kokiči Mokimoto (Kokichi Mikimoto) se prvi setio ovog neverovatnog biznisa, ideju je realizovao početkom 20. veka i značajno umanjio vrednost bisera.
MODERNI BISERI
Veliki broj bisera danas jeste pravi, ali nije prirodan. Nastali su na podvodnim farmama u vodama Australije i Japana. U ostrige se ugrađuje takozvano “seme” ili “implant” i formira se biser. Ljudi zaposleni na takvim farmama treba samo da čekaju da se formira biser i da čuvaju školjke od morskih zvezda. Danas se od takvih, veštačkih bisera pravi nakit i prodaje se po mnogo nižim cenama nego u sedamnaestom i osamnaestom veku.
BISERI SU KAO OTISAK PRSTA
Svaki biser je jedinstven, unikatan i nimalo sličan drugom. Svaki od njih je savršen na svoj način. Naročito su posebni zbog toga što od njih nastaje nakit, a kreirani su od strane živog organizma.
