U današnje vreme, deca često imaju mnogo više obaveza nego što je to pre bilo. Osim svakodnevnog boravka u školi, mališani su neretko uključeni u više vanškolskih i vannastavnih aktivnosti. Stoga je jasno kako će roditelji pokušati da im olakšaju na koji god način mogu, kako ne bi došlo do iscrpljenosti i hroničnog umora. To se ponekad odnosi i na zadatke koje su roditelji kao deca sami obavljali. Upravo se ovde nalazi tanka granica kada je moguće da roditelj jednostavno previše radi umesto mališana, te na neki način sprečava njegovu samostalnost.
Izbegavanje odgovornosti, te pretjerano oslanjanje na pomoć drugih, posledice su ovakvog načina vaspitanja koje ponekad mogu pratiti dete u daljnjem životu. Stoga bi bila najvažnija stvar, koju deci treba usaditi, mogućnost samostalnog rešavanja problema i snalažljivost.
Prepoznajte kada se previše trudite
Većina roditelja zapravo neće ni obraćati pažnju na to da možda ipak rade previše za svoje mališane. Pomoći im u nekim situacijama je sasvim normalna i poželjna stvar, no kako konačno stati i prepoznati da li je to ipak previše?
Za početak se trebate zapitati osećate li se u poslednje vreme iscrpljeno, dok je vaš mališan u svakoj situaciji poletan i odmoran? U slučaju hroničnog umora, probajte navesti nekoliko stvari koje su vas do te situacije dovele, te razmislite jesu li na neki način povezane s vašim detetom, odnosno stvarima koje ste za njega obavljali.
Kada mališan dođe u fazu u kojoj odbija da posluša i najmanju sitnicu, te je i zadatak poput pisanja domaćeg zadatka ili slaganja krevete jednostavno previše za njega, vrlo je verovatno da je dete jednostavno naviknulo da svakodnevne zadatke neko obavlja umesto njega. Mnogi roditelji nakon nekog vremena prepoznaju da su jednostavno smanjili ili promenili očekivanja od svog mališana.
Vođenje, a ne pomaganje
Neprestano spremanje sobe i vraćanje stvari na mesto, podsećanje na zadatke koje treba obaviti i rešavanje nesuglasica u školi, zaista nisu stvari koje bi roditelj umesto mališana trebao da radi, kada dostigne određeni uzrast. Ali, to takođe ne znači i da će mališan bez vaše pomoći biti u stanju da sve uradi onako kako treba.
Roditelj bi u situacijama kada se dete nalazi pred nekom poteškoćom, trebao biti onaj koji će ga savetovati, umesto da uradi sve umesto njega. Stoga, nije ga pogrešno navoditi kako da do rešenja dođe, dok god mališan na kraju može da kaže da je sam obavio “posao”.
Učenje deteta određenim veštinama umesto obavljanja zadatka umesto njega, zapravo predstavlja kvalitetno provođenje vremena za obe strane. Uz druženje i zbližavanje, pomažete svom mališanu u izgradnji karaktera i ovladavanju veštinama koje će mu u životu biti itekako potrebne.
Slanje pogrešnih poruka
Kada roditelji jednostavno odluče “da uzmu stvari u svoje ruke”, često ne shvataju koje su to posledice koje mogu da prate dete. Za početak, tu je svakako stvaranje osećaja nelagodnosti od novih situacija i iskustava. Dok god mališan ne dobije priliku za oprobavanje u nečem novom, imaće često iracionalan strah od toga, pa će uvek očekivati da to neko drugi uradi umesto njega.
Još važniji je uticaj koji roditeljski postupci mogu imati na detetovo samopouzdanje. Osećaj manje vrednosti i nesposobnosti često se javlja kao posledica ovakvog načina rešavanja problema. Upravo bi zato svaka prepreka trebala u očima deteta, ali i roditelja biti tek nova prilika za rast i učenje, ali i pokazivanje snalažljivosti i kreativnosti.
