Dok su još zmajevi živeli na ostrvu Fruška gora, koje je bilo okruženo Panonskim morem, Čika Keka se družio sa njima.
Jednog dana, kao i obično, Čika Keka se šetao ostrvom pa je svratio do vulkana Crveni Čot da vidi da li ga treba podložiti ili on već gorucka kao što treba. Usput je sreo svog dobrog druga zmaja Plamenka koji je plakao.
„Šta je bilo Plamenko? Zašto plačeš?“, upitao ga je zabrinuto.
„Čika Keko, baš sam nesrećan“, plačno je rekao Plamenko.
„Nemoj da plačeš. Juče si napunio dvesta petnaest godina i više nisi mali zmajić pa da plačeš. To je za one klince koji imaju manje od sto godina“, tešio je Plamenka Čika Keka.
„Zato i plačem. Juče sam slavio rođendan…“, govorio je Plamenko.
„Pa ako si slavio rođendan, to je razlog da budeš srećan a ne da plačeš“, začuđen je bio Čika Keka.
„Tako sam i ja mislio ali eto plačem… Desilo se nešto strašno…“, jecao je slavljenik Plamenko.
„Šta je bilo to tako strašno kada i danas ne možeš da se smiriš“, pitao je Čika Keka.
„Prvi put mi je tata dozovlio da umesto mojih drugara ja ugasim svećice ali nisam uspeo. Kada sam dunuo da ugasim svećice, ne samo da ih nisam ugasio već sam i zapalio tortu“, reče Plamenko i poče još jače da plače.
„Auuum taj tvoj otac Vatroslav kao da je mali… Pa kako ne zna da su zmajevi zaduženi samo za paljenje sveća na rođendanima a ne za gašenje… O, Vatroslave, Vatroslave… Mora da je podetinjio…“, vrtio je glavom Čika Keka.
„Eto, vidiš Čika Keko moju nevolju“, kroz suze je rekao Plamenko.
„Ma nije to ništa strašno… Zmajevi ne gase sveće duvanjem već mahanjem krila! Kada druga deca zapevaju „Danas nam je divan dan, divan dan…“ ti treba da tapšeš krilima i onda će se od mahanja krila sveće ugasiti… Tako rade svi zmajevi od kako je sveta i veka“, objašnjavao je Čika Keka.
„Tako rade svi zmajevi?“, zbunjen je bio Plamenko.
„Pa naravno, nemoj da se sekiraš zbog toga“, uveravao je Plamenka Čika Keka.
„Zmajevi su najbolji palioci sveća na tortama a gase ih baš kad neko hoće, pa hoće“, nastavio je Čika Keka.
„Jao, Čika Keko, baš ti hvala što si mi ovo rekao. Mislio sam da će mi se smejati svi zmajevi kad čuju“, brisao je suze Plamenko.
„Ma kakavi… Svi zmajevi to rade… Ako te budu pitali, ti im samo reci da si namerno zapalio tortu da bi bilo smešno“, predložio je Čika Keka.
„Tako ću i uraditi. Idem sutra na rođendan kod Šumske Žabe pa ću je pitati da joj zapalim svećice na torti a neka ih ona kao slavljenica gasi. Hvala Čika Keko…“, reče Plamenko i odleti da se igra sa drugarima.
„Eh, ta omladina… Čim napune nešto više od 200 godina odmah misle da sve mogu… A i taj Vatroslav…“, razmišljao je Čika Keka vraćajući se da još jednom proveri vulkan Crveni Čot, bojeći se da nije neko od te omladine i tu nešto dirao…
