Ima u bliskom kraju sveta,
Odavde na deset hiljada koraka,
Selo treće,
Šuma peta,
Fabrika živih igračaka.
Svi naši beogradski automobili,
Sve železnice
Navijene ključem,
Lutka koja se sama svuče
I obuče,
Prema njima su preve trice.
Ima u bliskom kraju sveta,
Odavde na deset hiljada koraka,
Selo teće,
Šuma peta,
Devojčica što još ne zna da hoda,
A kraj nje trčkara i pijuče
Trideset malih, živih sprava,
Na svakoj rep, dve noge, glava,
Među njima
I živo, sasvim malo kuče
Što već od juče
Samo trčkara i skamuče,
Ne mora da se navija ključem,
I malo, prava igračka prase,
Grokće samo, ne navija se.
Priznajem od svih na svetu fabrika,
Od svih veštačkih roda,
Najviše volim seosku fabriku
Igračaka
Koja pravi spravu što sama hoda,
Što sama laje, sama pijuče,
Navijati se ne mora ključem.
