Зима, зима, е, па шта је?
Ако ј’ зима, није лав!
Зима, зима, па нека је,
не боји се ко је здрав!
Хајд’ напоље момак ко је,
тамо веје крупан снег,
видиш онде навејо је
читав бедем, читав брег.
А шта може зима мени,
шта ми може, шта ми сме?!
Нек ми носић поцрвени,
ето то је, то је све.
Сека Зорка, немој стати,
твој нек буде први ред;
сад ћемо се загрејати,
чучни само на тај лед!
Гле сад живе железнице,
то је трка, то је лет.
Збогом, птице крилатице,
наш је сада цео свет!
