Зимска песма – Јован Јовановић Змај

Зима, зима, – е, па шта је?
Ако ј’ зима, није лав!
Зима, зима, – па нека је,
не боји се ко је здрав!

Хајд’ напоље момак ко је,
тамо веје крупан снег,
видиш онде навејо је
читав бедем, читав брег.

А шта може зима мени,
шта ми може, шта ми сме?!
Нек ми носић поцрвени,
ето то је, то је све.

Сека Зорка, немој стати,
твој нек буде први ред;
сад ћемо се загрејати, –
чучни само на тај лед!

Гле сад живе железнице, –
то је трка, то је лет.
Збогом, птице крилатице,
наш је сада цео свет!