Чим октобар кишни прође,
лагано се зима спрема,
у новембру сумор дође,
топлих дана више нема.
Децембар је већ одавно,
ветар дува, скида капе,
сви гледају у облаке
чекајући Сунца зраке.
Не прија нам сува зима,
деци радост то не носи,
они желе да им свима
снега буде и у коси.
Кад у зору све забели,
свако дете тада вели:
“Нека буде снега само
да се мало поиграмо.”
Друг је нови сав од снега,
шаргарепа краси њега,
лете грудве преко главе,
још да Снешку шешир ставе.
Нос и прсте мраз им пече,
нико за то и не брине,
важно им је да с висине
јуре санке свако вече.
Пред јануар, кад загуди,
свако дете још се труди
Деда Мраз да се јави,
и под јелку поклон стави.
