Na jednoj šumskoj stazi sretnu se vuk i zec. Zec se uspravi na zadnje noge i reče vuku:
– Je li momče šta ti tražiš ovde?
Vuk se uplaši i poče mucati:
-Ja… ovaj… ja… izvinite…
– Ama šta ti meni “ovaj, onaj”… Govori odmah, ili ću ti iščupati uši! – reče zec lјutito…
– Pošao sam da tržim pečurke za ručak – jedva čujno reče vuk.
– Jao, mustro, znam ja tebe…Daj ličnu kartu! – naredi zec.
Buk se još više uplaši i poče mucati:
– Nemam majke mi!
– A imaš li bar đačku knjižicu? – pita zec dalje.
– Imao sam, časna reč ali pojeo mi poljoski miš!
– Mnogo lažeš, drugar. – nakostreši se zec.
– Jao ne lažem, škole mi! Nemoj me pojesti biću dobar! – molio je vuk.
Zecu bi žao. Zato ga povuče malo za uvo i reče: – Beži mi s očiju i da te više nisam video! Srećan što je ostao živ, vuk naglavačke ulete u jedan džbun i izgubi se u šumi.
