VEĆINA odraslih ne može da se seti nijednog događaja pre svog trećeg rođendana, a glavni krivac je dečija amnezija. Stručnjaci smatraju da biste se trebali usredsrediti na stvaranje uspomena sa svojom decom, bez obzira što ćete ih se samo vi sećati.
Jeste li se ikada zapitali zašto se vaše dete ne seća svojih prvih koraka ili proslave svog drugog rođendana? Ako se pokušate setiti vlastitih iskustava iz predškolskog doba, verovatno se kao kroz maglu sećate određenih događaja. Za to je kriv fenomen koji se naziva detinjstvo ili infantilna amnezija, odnosno prirodni i postepeni gubitak sećanja na prvih nekoliko godina života.
Disneijev animirani crtani film “U mojoj glavi“ pokazuje amneziju detinjstva na delu, kada Bing Bong, Rilijev prethodno obožavani imaginarni prijatelj, na kraju ostane zaboravljen na odlagalištu sećanja. Sudbina Binga Bonga, iako slama srce, zapravo je nezaobilazni deo Rilijevog odrastanja. Psiholozi veruju da dečija amnezija predstavlja normalan deo razvoja mozga i da se sećanja o kojima se ne govori često, s vremenom gube.
Kada govorimo o pamćenju, obično mislimo na sposobnost prisećanja određenih životnih iskustava. Poznata i kao epizodna sećanja, uključuju hipotalamus, deo mozga koji se nalazi u temporalnom režnju, koji nam nije potpuno razvijen kada se rodimo, prenosi Parents.
„Hipotalamus bi se trebao potpuno razviti u 4. godini života. To je obično razdoblje kada se deca počinju sećati određenih stvari. Kako dete raste, tako njegova sećanja postaju stabilnija“, istakla je Rahel Elvard, stručnjak za kognitivnu neuronuku sećanja.
Postoji još jedan razlog za amneziju u detinjstvu?
Sali Godard Blit, direktorka Instituta za neurofiziološku psihologiju i autorka osam knjiga o razvoju deteta, kaže da nemamo razvijenu sposobnost da govorimo o stvarima koje su se dogodile pre nego što smo naučili da tečno govorimo. Verbalni jezik postaje dovoljno tečan tek kada dete napuni tri godine.
KADA POČINJEMO DA PAMTIMO SVOJA SEĆANJA?
Za većinu odraslih osoba njihovo je najranije epizodno pamćenje iz treće godine života. Malo njih se seća događaja koji su se dogodili pre tog razdoblja. Ipak, akademici veruju da se sećanja iz ranog detinjstva počinju naglo gubiti kada dete napuni 7 godina. Patricia Bauer i Marina Larkina, sprovele su studiju na temu „pamćenja iz detinjstva“, u kojoj su zamolile trogodišnjake da razgovaraju sa svojim majkama o šest prošlih događaja iz njihovih života. Zatim su, nekoliko godina nakon, od njih tražili da se sete tih događaja. Istraživači su otkrili da su se deca uzrastua od 5 do 7 godina sećala više od 60 % događaja, dok su deca uzrasta od 8 i 9 godina zapamtila manje od 40%.
Ova sećanja nisu zauvek izgubljena. Smatra se da se svesno pamćenje počinje razvijati od treće godine, ali pre toga, postoji senzorno-emocionalno iskustvo koje se može oživeti kasnije u životu, kada se dogode slični događaji i pojave se senzorni okidači.
Odličan primer senzornog sećanja može biti određeni miris, koji puno godina kasnije, može stvoriti sliku ili osećaj prisutnosti naše majke.
Blit predlaže da pomognete svojoj deci da pristupe svojim ranim sećanjima. To možete da uradite tako što ćete razgovarati s njima o stvarima koje su se dogodile ili im možete pokazati porodične fotografije.
„Odlično je kada roditelji naprave album ili knjigu sećanja na detetove prve trenutke i rane godine. Tako deca kada razviju svesno pamćenje i govor, mogu ponovno da preživljavaju te trenutke i duže ih zadržati u sećanju“, smatra Blit.
ZAŠTO BISTE UVEK TREBALI DA STVARATE USPOMENE SA SVOJOM DECOM?
Infantilna amnezija nije razlog da ne slavite prvi rođendan svog deteta ili da svoje dvogodišnje dete ne odvedete u bioskop. I dalje je jako važno raditi stvari sa svojom malom decom, iako ih se oni neće sećati kad malo porastu.
„Deljenje iskustva povezuje vas s detetom i pomaže mu da upozna svet oko sebe. Dete se možda ne seća određene posete zoološkom vrtu, ali sigurno će se setiti šta je zoološki vrt i imena određenih životinja“, istakla je doktorica Elvard.
Mala deca imaju razvijene druge oblike pamćenja koji ne uključuju hipotalamus, a igraju značajnu ulogu u dečijem razvoju od trenutka kada se vaše dete rodi.
„Sećanje je uključeno u učenje veština poput sedenja ili držanja kašike. Novorođenčad u prvoj godini svog života nauče puno stvari i sposobni su da sete svojih veština“, smatra doktorica Elvard.
