Polaskom u vrtić deca se po prvi puta susreću s okolinom u kojoj se provodi strukturirano učenje i učenje u velikoj grupi. Sve što su savladali do vrtića, deca su učila od roditelja i članova šire porodice, jedan na jedan i posmatranjem. Ali u vrtiću se deca izlažu raznim aktivnostima učenja u timu te socijalizaciji. Obe veštine vrlo su važne za dugoročnu dobrobit deteta.
Socijalizacija je možda najveći benefit polaska u vrtić, jer se upravo sticanjem stavova i sistema vrednosti, odnosno društvenih normi stvara podloga za emocionalni i intelektualni rast. Vaspitači i stručnjaci znaju da je socijalizacija ključ uspeha i na ličnom i na društvenom nivou. Ako je dete dobro prilagođeno okolini, odnosno grupi vršnjaka, lakše će učiti, svladavati znanja i veštine, sarađivati, pronalaziti prijatelje i podršku u njima, odvažiti se lakše na izazove te lakše prihvatati promene u rutini. Dobro socijalizovana deca jednostavno su opuštenija i samopouzdanija.
Još neke prednosti pohađanja vrtića su:
– stvaraju se temelji za bolji uspeh u školi
– podstiču se i grade socijalno-emocionalne kompetencije
– podstiču se motivacija za učnjem i radoznalost kod deteta
– pripremaju se roditelji na aktivno učеstvovanje u detetovоm obrazovanju
U vrtiću se deca puno igraju i zabavljaju, ali ujedno počinju dа učе osnove o svetu koji ih okružuje – o prirodi i ekologiji, vodi, godišnjim dobima, oblicima, bojama, suprotnostima, saobraćaju, tradiciji i običajima, vremenskim prilikama i slično. Time dobiјaju dobru osnovu za prva gradiva koja će morati savladati u školi. Kasnije im je jednostavno lakše, jer su im mnoge informacije već poznate.
Osim novih znanja i veština, deca se u predškolskom vaspitanju već pripremaju na neke nove rutine koje ih očekuju u školi. Pripremaju se na funkcionisanje u grupi i interakciju na određenom zadatku ili aktivnosti s vršnjacima. Osnovne rutine razvijene u predškolskoj ustanovi mogu biti važne za kasniji uspeh učenika.
Ako je dete već prihvatilo da bude odvojeno od roditelja na nekoliko sati, ako je naučilo da mirno sedi u krugu, slediti uputstva, deli i slaže se s drugom decom te ako je naučilo neka slova i brojiti bar do deset, onda ima dobre temelje za akademski rast u školi.
Deca koja polaze vrtić vežbaju izgovor reči i komunikacijske veštine, uče daslušaju i prate priču od početka do kraja, prepričaju priču, a sve to im itekako pomaže kasnije kod učenja čitanja i pisanja. To su osnovni gradivni elementi i preduslovi za učenje čitanja.
Danas su očekivanja od vrtića velika i svest o tome da on stvara temelje za kasniji uspeh (akademski i lični) podstiče roditelje da puno više očekuju i od svoje dece. Svima je jasno da što su bolje startne pozicije deteta, to su veće šanse da će biti uspešnije. Ali čak i ako uspeh u školi ostavimo po strani, najvažnije je ipak da vrtić pripremi dete na tranziciju prelaska u školu, da ta velika promena prođe što bezbolnije i sa što manje šokova. Ono što je divno kod vrtića je da deca uče kroz igru i većinu vremena nemaju uopšte osećaj da svladavaju nova znanja. Jednostavno ih upijaju i tako nesvesno dobijaju osnovne veštine i znanja koji će im kasnije pomoći da rešavaju probleme i snalaze se u novim situacijama.
Jelena Kovačić
http://klinfo.rtl.hr