Pre nego što si imala decu, u minuti si mogla uzeti ključeve i torbu i izaći kroz vrata. Sad to traje duže… puno, puno duže. Većinom su krivci ti maleni ljudi preslatkog lica, koji jednostavno imaju drugačije potrebe od nas. Donosimo i par zabavnih razloga zašto je nešto što je pre bilo jednostavno, postalo komplickovano
HM, I JA BIH ISTO SPAKOVAO SVOJU TORBU
Kad imaš malu decu, moraš biti spremna na sve. Neke majke imaju već spakovani ruksak koji stoji pored izlaznih vrata sa svim ‘neophodnim’ stvarima koje im trebaju. No, ponekad potrošiš maramice i ne vratiš ih. Dete popije vodu, a zaboravila si da staviš novu bočicu.
Poslednji put kad ste bili u šetnji, popiškilo se u gaće i nisi odmah stavila nove čiste unutra. Sve su to razlozi zašto ne možete samo izjuriti nego morate sve da proverite. I kad ste napokon gotovi, dete se seti da bi i ono htelo da spakuje malu torbu, isto kao i mama. Pripremite se na dodatnih 15-ak minuta pre izlaska iz stana.
CIPELE, ŠTA ĆE MI TO?
Normalno je obuti cipele pre izlaska. Odraslima… deci baš i ne. Najveće prepreka na putu do slobode su većinom cipele. I kaput. I kapa. I rukavice. Sva ‘dodatna oprema’ koja je potrebna, njima je suvišna. Ujutro ste ih obukli, a kad ste izašli iz kupatila oni na sebi imaju gusarski šešir, majicu kratkih rukava a vani je -10. Kad uspete sve da vratite na mesto, ostaju te grozne cipele… Nekad ih čak i žele sami da obuju pa leva završi na desnoj nozi i naopako. Ali nema veze, sve je to učenje samostalnosti. Ako ništa drugo ne upali, potkupite ih. Ili još bolje, skrenite im pažnju dok ih brzinski navlačite.
BEZ MEDE NE IDEM NIGDE
Iako kad dođu u jaslice ili vrtić, sve najdraže igračke ostaju ispred vrata, ipak ih vole nositi sa sobom. Srećom, većinom ih možete ostaviti u njihovim ormarićima gde ih čekaju do kraja ‘radnog dana’. Kad je u pitanju samo plišana igračka, imate sreće. Ponekad požele uzeti bicikl, a idete s automobilom. Ponekad žele da nose kišobran, a nema kiše. A ponekad s njima moraju ići i meda i bicikl i kišobran išli vi u vrtić, posetu baki i dedi, pozorište ili na izlet. Dragocene minute prolaze…
MORAM PIŠKITI, MORAM KAKITI
Uvereni ste da ćete u sledećih deset sekundi izaći kroz vrata. Sve ste uspeli. Van kreveta su, nahranjeni, opranih zuba, obučeni i spremni za polazak. E, pa nešto ste ipak zaboravili! ‘Mama, piški mi se!’, ‘Tata, kaki mi se’. A joooj. Pitali ste ih pet puta dok ste se oblačili, moraju li u wc. Nemojte ih kriviti, tad kad ste ih pitali nije im bilo sila. Eto, sad je. Ništa, skidanje i obavljanje nužde sledi. Dok se sete kad ste još u stanu, bolja je opcija nego kad izađete.
PIŠE SANJA MILER
