Procenjuje se da oko 80% dece ne voli dajede povrće. Neki psiholozi i nutricionisti tvrde da je zbog toga što se deca jednostavno nisu navikla na ukus. Roditelji koji imaju loše prehrambene navike gotovo sigurno će ih preneti na decu.
Jednostavno rečeno, roditelji koji ne jedu povrće imaju decu koja ne jedu povrće. To, istina, može biti slučaj ponekad ali ne uvek.
Neka deca jednostavno neće da jedu povrće bez obzira što se svaki dan nalazi na jelovniku. Roditelji često pokušavaju da nateraju dete da jede povrće, međutim, oni koji su to pokušali, složiće se da nisu bili mnogo uspešni. A za to postoji i razlog.
Konkretno objašnjenje zašto deca ne vole povrće može se naći u biološkim istraživanjima. Deca uglavnom imaju averziju prema gorkom ukusu. Oni mnogo više vole slatke ukuse. Nova istraživanja pokazuju da postoji gen, TAS2R38, koji može biti odgovoran za tu odbojnost. Osetljivost na gorak ukus će se razlikovati zavisno od varijanti gena.
U studiji se pokazalo da samo deca imaju averziju prema ukusu povrća, dok su se prehrambene reference majki razvile uglavnom kroz kulture u kojima žive i nacionalnu kuhinju. Studija je pokazala da se averzija dece prema gorkom razvija u averziju prema povrću. Međutim, to nije jedino objašnjenje.
Deca se rađaju s više od 10.000 receptora ukusa – ukusnih pupoljaka, a kako vreme prolazi njihov broj se smanjuje.
Prosečna odrasla osoba ima oko 3.000 ukusnih pupoljaka. To znači da deca osećaju intenzivniji i jači ukusa povrća i drugih namirnica nego odrasli. Ovi podaci gotovo u potpunosti objašnjavaju zašto deca ne vole ukus povrća. Pa, zamislite samo pet puta jači ukus kupusa …
Sa vremenom, broj receptora ukusa se smanjuje, i zbog toga mnogi odrasli uživaju u ukusima povrća koje su odbijali da jedu u detinjstvu.
