Razvojna faza jeteta važna je kad razmišljamo o lažima – trogodišnjak koji govori kako je deda star 100 godina govori o svom pogledu na svet. Devetogodišnjakinja koja nije napisala zadatak svesna je da ono što govori nije istina
Svaki roditelj se sreo s malim ili velikim dečjim lažima, a razlozi za njih su različiti u svakom uzrastu. Malu utehu pruža podatak koji psiholozi često iznose, a to je da deca koja lažu imaju viši koeficijent inteligencije.
„Mnogi roditelji smatraju da deca lažu kako bi dobila šta žele, izbegla kaznu ili nešto šta ne žele da rade. Međutim, važno je razmotriti okolnosti u kojima se ovo ponašanje javilo. Ako je reč o predškolcima, moguće je da uopštee nije reč o laganju, nego mašti. Kasnije se laganje javlja iz straha od reakcije roditelja, ali i brige za roditelje“, pojašnjava psihologi „Hrabrog telefona“ Anamarija Vuić.
Male dečije laži počinju se javljati oko 3. godine, deo su normalnog razvoja i nisu razlog za zabrinutost. Deca u ovom uzratu još ne razlikuju maštu od stvarnosti ili istinu od laži, za njih su sve priče stvarne. Imaju bujnu maštu pa često mogu izmišljati priče ili preuveličavati događaje. Budući da im pamćenje još nije u potpunosti razvijeno, neke stvari mogu zaboraviti ili pomešati.
ŠKOLARCI LAŽU KAKO BI ZADOVOLJILI AUTORITETE I DA IH NE RAZOČARAJU
Razvojna faza deteta, naglašava psihologinja Vuić, važna je kad razmišljamo o lažima – trogodišnjak koji govori kako je deda star 100 godina govori o svom pogledu na svet. Devetogodišnjakinja koja nije napisala zadatak svesna je da ono što govori nije istina.
Za razliku od predškolaca, deca u školskom uzrastu lažu kako bi zadovoljila zahteve autoriteta, da ih ne razočaraju ili zbog straha od posledica.
!Starijim školarcima je laganje jedan od načina rešavanja problema. Pogledajte u kojim situacijama se javljaju laži, šta dete želi da postigne time i šta mu treba. Ponekad lažu jer žele nešto prikriti, da bi dobili šta žele, jer žele nekoga da zadive ili se prikazati u boljem svetlu,! kaže psiholog Mužak
KAKO REAGOVATI NA DEČIJE LAŽI?
Na pitanje kako roditelji trebaju da reaguju kad uhvate dete u laži, obe stručnjakinje kažu kako se iskrenost kod dece i otvoren razgovor moraju podsticati od malih nogu.
„Tako roditelji već s predškolcima mogu razgovarati o razlici između mašte i stvarnosti, a sa starijima o tome zašto je iskrenost važna. Deca uče po modelu – ako roditelju zvoni mobilni, a on slaže kako nije kod kuće, šalje poruku detetu da je laganje prihvatljivo. Kad roditelji ulove dete u laži, važno je da ga ne obeleže kao lažljivca, nego da se usmere na trenutno ponašanje. Stalno laganje je obično deo većeg problema pa je u tim situacijama dobro potražiti pomoć stručnjaka“, pojašnjava psihologinja Vuić.
Psihologinje ističu kako deci treba objasniti da ste primetili laž, ne postavljati previše pitanja niti pokušavati dobiti priznanje. Treba im, ipak, dati do znanja da se neke stvari ne smiju tajiti jer im mogu štetiti. Deca se ne smeju posramljivati i osuđivati, nego otkriti uzrok laži. Ne smejte se najmanjima jer će ih to podstaći da nastave. Ponekad deca žele da imaju svoje male tajne, što je normalno. Važno je s njima razgovarati o tome što ne smeju da skrivaju.
Like this:
Like Loading...
Related
