Leti ih srećemo češće nego inače, bilo da nam kradu mrvice sendviča na plaži ili bilo da su napravili puteljak pokraj lubenice u kuhinji. Pre nego što dohvatiš sprej za insekte želeći ih potamaniti, pročitaj ove zanimljive činjenice o tim malim bićima, možda se i predomisliš…
Kao i svi insekti, i mravi imaju šest nogu, a na svakoj su tri članka. Mravlje su noge u odnosu na njihovo telo vrlo snažne i stoga oni mogu jako brzo da trčei. Kad bi čovek u odnosu na svoju veličinu mogao da trči kao što mrav trči spram svoje, trčao bi brzo kao konj. Sigurno već znate da mrav može da nosi teret i 20 puta teži od vlastite težine.
Prosečni životni vek mrava je 45 do 60 dana. Život mu se sastoji od četiri razvojne faze: prvo je jajašce, zatim larva, pa lutka i zatim odrasli mrav. Kraljica (spolno zrela ženka mrava koja liježe jajašca) može živeti i sedam godina.
Mravlji mozak ima oko 250.000 moždanih ćelija i najveći je među mozgovima svih insekata. Ljudski mozak ima 10 milijardi ćelija, tako da jedna kolonija od 40.000 mrava ima jednaku veličinu mozga kao čovek.
Naučno, mrav se svrstava u posebnu porodicu osa (Hymenoptera Formicidae). Postoji čak 10.000 znanih vrsta mrava.
Mrav je deo čvrsto organizirane zajednice u kojoj se taočno zna ko šta radi
Mravi imaju pipke koje ne koriste samo za dodir već i za mirisanje. U ustima mravi imaju snažnu čeljust, koja se otvara i zatvara kao makaze. Odrastao mrav ne može žvakati ni gutati krutu hranu. Umesto toga, on pije sokove i tečnost koju iscedi iz hrane.
Mrav ima dva oka, pri čemu se svako oko sastoji od više manjih očiju.
U mravljem trbuščiću nalaze se dva želuca. U jedan ide hrana za njega, a u drugi hrana koju će podeliti s drugim mravima.
Telo mrava prekriveno je čvrstim oklopom.
U svakoj mravljoj koloniji postoji najmanje jedna kraljica koja leže jajašca i više ne izlazi iz mravinjaka. Za jajašca se brinu mravi ‘radnici’. Oni su sterilni i zadatak im je da traže hranu, brinu se za mlade i brane mravinjak od nepoželjnih posetilaca. Upravo ćeš ‘radnike’ sresti na mravljem putu ili eventualno u svom tanjiru!
To su jako čisti i uredni insekti. Određeni mravi ‘radnici’ rade na čišćenju mravinjaka: vade prašinu i smeće iz mravinjaka i odnose ih u posebne mravlje ‘kontejnere’ izvan mravinjaka!
Mravi su timski igrači, tj. funkcionišu samo zajednički. Npr., pojedinačni mrav nije sposoban da razlikuje pravce u nalaženju izvora hrane. Neke vrste mrava mogu da pređu npr. potok tako da formiraju most držeći se jedan za drugog.
‘Radnici’ s vremenom menjaju poslove koje rade. Takođe, ako u mravinjaku dođe do problema, svi će mravi zajednički raditi najbolje što mogu i prilagoditi se kako bi rešili problem.
Svaka kolonija mrava ima svoj vlastiti miris. Na taj način odmah se raspoznaje uljez. Neke vrste mrava, kao npr. obični crveni mrav, svoj mravinjak od neprijatelja brane smradom.
Obični crni mrav i šumski mrav ne smrde, ali posjeduju vlastiti ‘sprej’ za obranu – mravlju kiselinu. Neke ptice namjerno stavljaju mrave na svoje perje kako bi se, zahvaljujući mravljoj kiselini, rešile parazita!
Neke vrste mrava kradu lutke iz tuđih mravinjaka. Mravi koji se iz njih izlegu moraju da rade za koloniju tih lopova kao robovi.
Mravi ‘radnici’ se moraju brinuti za jajašca i larve i držati ih u različitim odeljcima, prema njihovoj starosti. Noću ih premeštaju u unutrašnjost mravinjaka kako bi ih zaštitili od hladnoće. Danju ih vraćaju natrag prema vrhu mravinjaka kako bi im bilo toplije.
Kad ‘radnik’ mrav pronađe dobar izvor hrane, npr. gomilu mrvica od hrane na podu tvoje sobe koje nisi počistio, on ostavi mirisni trag kako bi hranu mogli pronaći drugi mravi iz njegove kolonije. I, začas ih je tu cela četa.
Postoji vrsta mrava koju nazivamo ‘vojnici’ (Ecitron Burchelli) iz Južne Amerike. Oni su nomadi tj. neprestano putuju i sa sobom nose jajašca i larve. Jedna kolonija može imati čak 700.000 mrava.
