Ailurofobija je strah od mačaka. Od ovog psihičkog poremećaja patili su Julije Cezar, Henri Drugi, Čarls IX kao i Napoleon Bonaparta.
Pre 4 hiljade godina, u starom Egiptu, mačka je smatrana svetom životinjom. Smrtna kazna je sledila svakome ko bi ubio mačku. Članovi porodice u kojoj bi mačka uginula sekli bi svoje obrve kao znak žalosti.
Neverovatna činjenica je da je 1888. godine u gradu Beni Hasanu pronađeno 300 hiljada mumificiranih mačaka. Njihovi ostaci su bili prodati za 18.43 dolara po toni i brodom preneseni u Englesku gde su korišćeni kao đubrivo.
Manje je poznato da je Isak Njutn pored svog životnog dela [Zakon gravitacije] izumeo i pokretna vratanca za mačke kako bi olakšao život svojim brojnim mačkama.
Vinston Čerčil je važio za velikog ljubitelja mačaka. Njegov mačak Džok koga je vlasnik zvao svojim ličnim pomoćnikom bio je pored Vinstona i na njegovoj samrtnoj postelji.
Jedan od najstarijih zakona o zaštiti mačaka doneo je saksonski kralj Henri I. On je odredio da svako ko ubije mačku mora platiti kaznu u iznosu od 60 korpi kukuruza.
Kada je mače još sasvim malo nikako ga nemoj te podizati za kožu na vratu. Samo majka mačka može to raditi a da ne povredi mače.
Supstance iz kore pomorandže i limuna smetaju mački što možete iskoristiti kao efikasan način da svog ljubimca odučite od grebanja određenog komada nameštaja ili obuće.
Naučno je dokazano da milovanje mačke može sniziti povišeni krvni pritisak.
Iako se mačke smatraju manje odanim i vezanim za svog vlasnika i dom nego što je to slučaj sa psima, neverovatni slučajevi tzv. psihološkog praćenja vlasnika na ogromnim razdaljinama govori suprotno.
Dokumentovani slučajevi da su životinje prelazile i po više hiljada kilometara [nepoznatog terena] i uspešno pronalazile vlasnike upućuju na postojanje nekog `čula` za koje nauka još uvek nema objašnjenje.
Na nekim od najvećih svetskih univerziteta poslednjih godina se vrše ispitivanja koja pokušavaju da utvrde da li mačke i psi imaju sposobnost da telepatski `komuniciraju` sa čovekom i drugim životinjama. Za sada je potvrđeno da je učestalost `pogađanja` nekih zadataka u laboratorijskim uslovima osetno veća od slučajnosti.
