Basna „Žaba i vo“ se pripisuje antičkom grčkom basnopiscu Ezopu. Postoje klasične verzije ove basne na grčkom i latinskom jeziku, kao i nekoliko latinskih verzija u srednjem veku.
Kao moralna pouka na kraju basne „Žaba i vo“ se navodi: „Sva stvorenja ne mogu postati velika kao što misle u svakom pogledu. To znači da ne treba pokušavati nemoguće i da čovek treba da bude veran svom karakteru.“
Iz jedne bare žabe su gledale kako vo pase na livadi.
„Pazi kako je veliki i jak!“, reče jedna žaba.
„He, to nije ništa. I ja mogu da se naduvam pa da budem velika kao vo“, reče druga žaba. I poče da se naduvvaa.
Malo posle pitala je:
„Pogledajte, jel`sam velika kao vo?“
„Nisi još“, rekoše druge žabe.
Tada žaba nastavi još da se naduva.
„A sad, kolika sam?“, upita.
„Veća si, ali još nisi kao vo“, rekoše.
Žaba onda zape iz sve snage, nadu se i puče kao balon.
