Prilikom prijave za školu roditelji se često dvoume oko toga da li je njihovo dete spremno ili mu treba omogućiti još godinu “bezbrižnog života”. Većina odgađanja je neosnovana u želji da se deca duže igraju
Spremnost deteta za školu podrazumeva, osim fizičke zrelosti (primeren stepen fizičkog razvoja deteta u odnosu na uzrast), i psihičku zrelost budućeg prvačića koja se procenjuje na osnovu intelektualne, emocionalne i socijalne zrelosti. Pre upisa dete mora proći pregled kojim se stručno utvrđuje njegovo psihofizičko stanje i daje roditeljima potvrda o spremnosti za školu. Neka deca spremna su za školu već s pet godina, dok druga nisu ni s napunjenih šest.
U Hrvatskoj su roditelji dužni da dete koje do 1. aprila tekuće godine navrši šest godina upišu u prvi razred.
BRITANCI KREĆU S ČETIRI ILI PET
U Velikoj Britaniji, na primer, deca kreću u školu već s pet godina, iako se mnogo dece u privatne škole upisuje čak i s četiri godine. Na pitanje koje je idealno vreme za polazak u školu, odgovor je dala mag. rehab. educ. Stela Horvat iz Kabineta za razvojnu podršku Korneo, koja je godinama bila članica upisnih komisija za polaznike prvog razreda.
„Idealno vreme za polazak u školu je upravo negde u uzrastu od šest godina. Naime, oko šeste godine dete bi trebalo da ima razvijene sve veštine potrebne za polazak u školu. Tu ne mislim samo na predveštine potrebne za usvajanje čitanja i pisanja, nego i na emocionalnu zrelost, samostalnost, fizičku zrelost, dobro razvijenu grafomotoriku i finu motoriku šake“, pojašnjava.
Kao primer spremnosti za školu, prof. logoped Nataša Šunić navodi da dete treba čisto da izgovara sve glasove jer ako, na primer, pri izgovoru radi neke zamene, ispuštanja ili iskrivljenja, tad može pogrešno da čita i piše reči.
„Poželjno je da dete izgovara pravilno sve glasove, da se pravilno gramatički izražava i da zna verbalno da definiše jednostavne pojmove. Vrlo je važno da dete vlada procesima sinteze, apstrakcije i generalizacije jer su to sve osnove za učenje. Osim navedenih komponenata intelektualne razvijenosti, vrlo je važno da dete poseduje pažnju, i to hotimičnu, koja kod malog učenika početnika varira od deset do petnaest minuta u jednom satu“, kaže mr. sc. logoped Nataša Šunić.
PAŽNJA SE VEŽBA
Dodala je i kako je ta pažnja dobrim delom rezultat vežbe u predškolskom uzrastu i preduslov za praćenje nastave i učestvovanje. S druge strane, znakovi koji upućuju na to da dete nije spremno na polazak u školu su kad se ne odvaja od roditelja bez protesta, ima kratkotrajnu pažnju i lako se omete te pokazuje minimalan ili nikakav interes za igru s vršnjacima ili ne razume jednostavna uputstva.
„Pokazatelji su i kad dete nerado koristi olovke i bojice te ne prepričava doživljaje. Nisu spremni za školu ni kad ne prepoznaju početni i završni glas u rečima te ne povezuju“, pojašnjava Horvat dodajući kako pored objektivnih razloga, roditelji često traže odgađanje iako je njihovo dete spremno. Ističe kako odgađanje ima opravdani razlog ako se proceni da će pozitivno uticati na detetov psihofizički razvoj, ako je dete uključeno u rehabilitacione postupke ili ako sami organizatori upisa ne predlože odgađanje.
HIT JE TRAŽITI ODGAĐANJE ZA POLAZAK U ŠKOLU
„Često nam dolaze roditelji koji žele da odgode polazak u školu, i to uglavnom iz dva razloga. Jedni žele odgodu zbog dijagnoze (problemi s motorikom, teškoće u razvoju govora, teškoće pažnje i koncentracije…), dok je drugima razlog emocionalna nezrelost deteta. Ovaj drugi razlog već možemo svrstati u modni hit među roditeljima“, objašnjava Stela Horvat.
Sumnja u emocionalnu nezrelost, napominje, opravdana je kod prevremeno rođene dece ili one koja ne bi bila školski obveznici da su rođeni nekoliko dana kasnije.
PIŠE ANA MARIĆ, 24SATA
