Чуо сам од једног ловца,
Да нема већег зликовца,
Од сивог вука са Аљаске,
Што се скрива иза маске!
Чуо сам нешто, видео свашта,
Можда је свему крива машта!?
Тај исти вук чарапе плете,
Некад је наиван као дете,
Кад је у форми ручак спрема,
Срце би дао за теглу џема!
Зар је могуће од једног вука,
Да се овако,пред свима брука!
Уместо да се мало примири,
Кад зашкрипи да се извини
И као прави газда у граду,
Формира нову прелазну владу!
Па, да се до миле воље клиза,
Јер, њему није потребна виза!
Чуо сам од једног ловца,
Који је све, само не овца,
Вуку је лоше, у задње време,
Разболео се од силне треме!
Брине да јадан, после свега,
Не остане, без црног леба!
