Други је април, погледај свете,
видиш ли плаве балоне што лете?
Чујеш ли песму слоге, јединства
и миле звуке срећног детињства?
Свирам је већ и певам у себи,
мада бих радо певала теби…
и њој и њему и целој планети,
сваком ко ме се данас сети.
У мом су свету нестварне ствари
често једини стварни другари.
Кад ме узнемире гужва и бука
највише треба ми твоја рука.
Некад се смејем, некад се љутим,
а некад волим дуго да ћутим.
Остани ту и све ћу ти рећи
о мојим сновима, тајнама, срећи.
Међу нама је разлика мало –
до другарства је свакоме стало.
Поруку шаљем, свет нека зна
к’о свако други вредим и ја!
