Усред гаја: ливадица,
по њој сија бисер зрео,
Над њом лебди измаглица
прозрачна к’о вилин вео.
Под јасиком трепетљиком
тек рођена Гружа каска
Жуборећи водом питком
од изласка до заласка.
Ту долази једна бака
с кравом мирном к’о овчица,
Пије воде са брзака
и постане – девојчица.
По цео дан бере цвеће
у шарену котарицу,
А увече кући креће
претворена у старицу.
