Веверице гаравуше,
с белом траком око гуше
играле се једном дању
на букову старом пању
тек узрелим лешницима
кликерчића и пиљака,
покрај птица и биљака.
Утом једна, понајмлађа,
два лешника сакри смеђа
украј пања, иза леђа;
није знала шта је крађа,
дајем вама тврду веру,
мислила је сме их скрити
за вечеру.
– Где је нама пиљак пети,
где је трећи понајвећи,
куд се учас мого дети?
заграјале гаравуше.
Зграби ли га можда жуња,
скри ли зечић испод гуња,
или буква испод скута,
или некуд одскакута?
Кад ето ти чете мрави
трчи уз пањ да им јави:
– Нашли смо вам два лешника
повелика ту у трави!
И на пању опет ено
играју се све поштено,
а у мале изјелице
букти лице све црвено.
